15 January 2018

FRIDUME, NE BUDI PIČKA: LJUBAVNICI - Skrpljeno / Spašeno (Trake, 2017/8)

Mislim da ime albuma govori više nego što treba



Ja volim Ljubavnike. Ali, iskreno, zapanjen sam time šta sve ne znam o njima:

Ne znam da li im je ovo prvi album. Tj da li neki prethodni u bilo kom obliku "oficijelnosti" postoji. Kao ni da li se taj zove Gašenja.

Ne znam ni da li je ovaj album trebalo da se zove Grom za drvo, ali sam to sigurno nekad negde pročitao.

Nisam znao ni da (pevača) Sašu Maričića zovu "Šarlo".

Nisam znao ni koliko živaca imam za jevtićanenadajevtića. Dok ih nisam izgubio.

Naravno, ništa od toga neće me omesti da prozborim koju o njihovom prošlogodišnjem digitalnom i ovogodišnjem kasetnom izdanju.

Ljubavnici su, ako je suditi po broju ljudi koji su pobrojani na njihovoj Bandcamp stranici, sada oktet. A ako vozite automobil stariji od 1990. ili, kao Uroš Bobić i ja, u svojoj kolekciji muzičkih uređaja i dalje imate Sony-jev walkman, moći ćete da uživate u Skrpljenom / Spašenom onako kako su umetnici zamislili- retko i sa šrafcigerom u rukama.

Srećom tu je i digitalni kod, koji stiže sa kasetom, za one koji, uprkos svemu, žive praktično.

Ljubavnici svoju muziku na Bandcampu opisuje neočekivano precizno: electronic, dance, indie pop, poetry, underground, Belgrade. Skrpljeno / Spašeno jeste sve to i možda još po nešto: industrial, "na srpskom", pop a la Pet Shop Boys, pseudo.

Karijeru Ljubavnika, koju pratim od 2009. (ako ne i ranije, ako ne i od samog početka), opisao bih kao "potucanje". Otuda je ime albuma više nego adekvatno i, kao što rekoh, možda nepotrebno i "pretiče" značenjem. Jevtićnenadjevtić i Šarlo imaju energiju, poeziju i crno ispod srca da guraju u sledeći dan, ali nekada imam utisak da bi i brod ludaka pre našao mirnu luku, nego njih dvojica. Otuda bi možda trebalo da Skrpljeno / Spašeno i prihvatimo kao kakavtakavskrpljenspašen oblik te luke. Ljubavnici su se iskrcali. Konačno.

(Slušam Josh Winkovu Higher State of Consciousness i razmišljam da započnem scenario o klubu Industrija, dok ovo pišem).

Ljubavnici su romantični. I da nema Autoparka, verovatno bi bili najromantičniji, od tih, novih bendova, koji postoje od 2009. ili ranije. Ali neguju i meku motoriku New Order. Ritmove. I to već uvodna tema Intro naslućuje. A naredna, "jedna opuštena", Brojgel Rum nastavlja. Preko haus ritma, i tople sintetike, Šarlo, sa još uvek neugašenim zagrepačkim akcentom, oživljava mašinu u sebi. Ja bih sad pomenuo Depeche Mode, period Music For The Masses, ali plašim se da se vi ne naoružate previše oštrim rečima. Little 15, kažem, više za sebe.

Nemam odgovor na pitanje "ko sluša Ljubavnike?", a još manje na "ko bi trebalo da ih sluša?". Sem fanova Depeche Mode (ali to mi, recimo, pre 15ak minuta nije bilo tako očigledno). Druga grana magle niže stihove koji me teraju da se branim od njih, što mi se dešavalo u slučaju EKV. Ali mi prija kada Šarlo kaže "čekaj vetrokaz", jer to ne znači ništa kao ni "sutra je novi dan". Ali lepo zvuči. Nisam siguran da od ove pesme treba da počnete.

Za Na dodir od zida bih u suštini ponovio prethodni pasus i zamolio vas da dodate malo Pet Shop Boys. Jer jevtićnenadjevtić jeste.

Da li su Ljubavnici bend za dečak ili devojčice? Za dečake.

Vrtoglavo gore je čudesna pesma. Prvo, pevaju Šarlo i jevtićnenadjevtić, isprepletano, ili tako zvuči. Pesma levitira i ima jasnu i lepu melodiju kao Veče vibrira. Naći ćete ovu pesmu nagde u prvoj polovini najboljih pesama Moć veštica za 2018. Jer može mi se. Da se stropoštam niz nju i da me briga gde ću pasti.

Kao uvek zvuči kao New Order. I to sam vam kad god sam stigao rekao.
Za razliku od nje, Sam sa svima zvuči kao Šarlov flešbek trip sa Front 242. I ja bih se prvo odrekao ovakvih žanrovskih koketiranja. Možda bolje da jure PC Music.
U sudar ritmova i vokala vratiće nas i Oronule duše, s tim što je tamo osetno manji militarizam ritma i tokom refrena se oblaci razilaze. Gorak utisak da je i dalje 2009. Ako ne i koja dekada ranije. Što može biti delimično opravdan utisak gorkog prolaznika spram ovog spašenog, pardon, skrpljenog materijala u celini.

U Drvo za grom peva jevtićnenadjevtić, kao da sprema demo za solo album Neila Tennanta. I pesma zvuči skoro kao demo za solo album Neila Tennanta. I Neil Tennant se smeši. Ja nemam kud, pa i ja. A pri kraju malo sintova koji kao da su ispali iz šečerne verzije Decades, Joy Division.

Nema mnogo bendova kao što su Ljubavnici. Ali stilski gledano novi bendovi nikada nisu bili različitiji iako opšti utisak da svi liče na Darkwoode i/ili Jarbole ume da stoji. Autopark je Autopark, Crno dete autistično raste i razvija se, Nećni Dalibor je ostavio Repetitor za sobom, Hod jure Yo La Tengo, a Telegram bi mogao da producira Albini i da jednog dana budu Slint (svetijebemzamislito!).

Si Siguran? (oronule duše remix) krpi kraj albuma. Sam siguran da ste mogli i bez ovoga. S druge strane, ovaj komentar bi bio validan kada bih imao jasniju ideju kuda idu Ljubavnici. Jer nema boljeg primera od ove pesme da potucanje i dalje traje. A ona zvuči kao višak vremena u studiju. Nepromišljena demistifikacija do malo pre građene atmosfere. Postrokić kokošijada. Čemu?

Nije ovo ono što može da bude.

SELEKTAH: 6plus/ 10




No comments:

Post a Comment