FRIDUME, NE BUDI PIČKA: TAPAN - Europa (Malka Tuti)

Živa istina:
Šalje mi eks-DJ Prevara mejl i raspituje se da li znam za Prefab Sprout. Malo nakon toga mi šalje fotku na kojoj Paddy izgleda kao "ZZ Top hot rod tjuner" (njegov dojam) tj Leon Russell (moj dojam). Nakon toga stiže mi i YouTube link za ceo album Love And Money (Strange Kind Of Love), na koji ja bljugam (ne samo zbog činjenice da mi je isti dostavljen u formi YouTubea). I pošto već minutima uživam u bendu Tapan, odlučujem da ja njega informišem šta meni podmazuje dihtunge i šteluje glavu motora or whatever. I krenem na You Tube i završim na Juno-ovoj stranici i tamo pročitam da su Tapan iz Beograda!!! I da je u bendu pored Nebojša Bogdanovića (DJ Schwabbe, kako me informiše Prevara) i Goran Simonoski aka polovina Belgrade Yard Sound System aka polovina Dis-patch festivala aka "stariji Simonoski" aka Radio B92 forever. VAU FAKIN VAU!!! Pohitam da to prijavim DJ Prevari, na šta me on sahrani da je "ovaj socijalno angažovani etno tehno stvarno previše" i još mi kasnije preporuči nekog Solomuna, koji je neki "bosanski etno tehno", i sad to tražim...

BREAKING NEWS!!!
TAPAN SU IZ BEOGRADA!!!
I dalje sam presrećan zbog toga.

Imate li vi razloga za radost?
Imate, ako volite dab-tehno kakvim su valjali Rhythm & Sound koji su bili lepi, beli ljudi kojima se dopadao "etno" drugih naroda i narodnosti (a ne svoj, jus sayin). I onda nema razloga da ne pristanete i na mrvljenje Tapanom. Koji su na sve rečeno još i "doom". Još sitnije mrve i još su manje zainteresovani da dignu leševe na rejv. Ritam je ovde kolotečina, a preko njega, kroz njega, oko njega živi život Srbija, Balkan, Omar Sulejman, sitna, bosonoga dečica i dugačak niz sahrana.

I cenim da je duhovito da se album nazove Europa, jer Srbija jeste Europa, po mnogo više svojih mana, nego što bi Evropa to htela da prizna. I duhovito mi je na isti način na koji su Acid Arab svoje poslednje izdanje nazvali Musique De France.

Ovo je Srbija tj Evropa u kojoj, baš kao u naslovnoj temi albuma, u brejku trube zariču u fri džezu, duhovi se za trenutak uskovitlaju, a povorka nastavi. Kao da se ništa nije desilo. Tapan prave fantastičnu atmosferu. Ako vam stvarno nije ni do čega.

Burial i The Bug (naročito u Mali-stepu In My Heart) su druge dragocene reference zbog svog odnosa prema ritmu i atmosferi, zbog toga što umeju da nijansiraju ambijentalne delove i dodaju im na dubini. Basčinom, naravno.

Centralno mesto, samo geografski, na albumu pripada temi Bogovi. Tu su i Sunn)))O na klanju gitara. Na brujanju. U borbi sa saksofonom. Nema promene ritma. Vojska korača i dalje istim maršom. Neko ko zvuči kao Racković profučen kroz vokoder mrmlja neke reči. Na srpskom. Za razliku od Bogova, naredna Trouble malo više deluje kao energični, instrumentalni predložak za Dead Can Dance. Sem poslednja tri i po minuta kad sve ode u Suicide.

Finalna Outro je, barem koliko ih pamtim, dabdžezifjužn kakvim su bili skloni i Belgrade Yard Sound System i ovde, pre svega, dejstvuje svojom neočekivano vesel(ij)om atmosferom. Možda nade ima. Ali sasvim sigurno ovo mi je najmanje omiljena stvar ovde.

Šta im nije trebalo?
Možda priča da je album nastao tokom meseci kada je Srbija imala pojačan priliv sirijskih izbeglica i kada se njen prirodni haos dodatno narušavao pristizanjem neplanirano uvezenog haosa. Ne zbog toga što ja sumnjam u iskrenost autora i objektivnu mogućnost da je privremeno formirana "sirijska četvrt" zaista mogla da ih inspiriše da muslimanskim/orijentalnim uticajama solidno začine svoj muzički izraz. Ne, samo mrzim da dobrim stvarima iz naših krajeva uvek mora da se prikači nekakva "NGO" komponenta da bi nekom "tamo" skrenuli pažnju na sebe ili opravdali svoj rad. Tapan, kao Rammstein svojim sredstvima, trebe da žare i pale bez obzira na uticaje, jezičke i kulturne razlike. Samo čistom svojom silinom.

SELEKTAH: 9minus/ 10