Sad sam crn i spolja
Teško je meni odavde da shvatim muku i bol afro-američkog življa u Amerikkki.
Više ne.
I Am Not Your Negro je jedan od najboljih dokumentaraca koje sam u životu gledao. I on izgleda kako očekujem od dokumentarca. Njegova tema ne može da stane u dokumentarac (iako u tome uspeva), poetičan je, interesantan, vizuelno dinamičan. I uspeva da te zainteresuje za nešto što je samo tvoju savest pre toga zanimalo, do te mere da sam na kraju skoro zasuzio.
Film je baziran na nezavršenim memoarima afro-američkog pisca i mislioca Jamesa Baldwina, koji mi je do skora bio sasvim nepoznat, a od skora sam ga znao samo po tome što se javnost zabrinula kako samo javnost ume i vozdigla na noge da spreči Morrissey-a da napravi promo majicu (koju vam dajem u prilogu ovog teksta) sa njegovim likom i propratnim stihom, jer, bože moj, to nije ni na koji način pristojno i uviđajno.
Ne znam šta bi Baldwin rekao na sve to.
Baldwinovo pisanje, u fantastičnoj interpretaciji tiho tinjajućeg Samuela L. Jacksona, čini kostur ovog filma i ono je, kao obraćanje, toliko efektno da iako Baldwin nijednu rečenicu ne izgovara u kameru, vi sve vreme imate utisak da vas gleda pravo u oči. I drži u stanju povišene pripravnosti. Vizuelno, materijal se oslanja na Baldwinova TV gostovanja i nastupe na univerzitetima koji su lekcije iz toga kako se drže govori, kako se pišu govori, kako se nastupa, kako se bori za svoju stvar, kako se biva čovekom, kako se brani ponos, kako treba da izgledaju TV emisije i kakvi ljudi treba da nastupaju na univerzitetima. Baldwinu je svaka zlatna.
Međutim, još je zlatnija ideja reditelja Raoula Pecka (koji je i priredio Baldwinove memoare za TV "izvođenje") da iskoristi njegovo pisanje o tri ključna afro-američka lika tamošnjih borbi za ljudska (a naročito crnačka) prava, koji su u isto vreme bili i njegovi prijatelji i saborci- Medgar Evers, Malcolm X i Martin Luther King. Tim redom su i ubijeni i isterani iz Baldwinovog života i crnih revolucionarnih tokova.
Ovaj materijal omogućava otvaranje diskusije o afro-američkoj borbi u Americi i biva njena hronologija/istorija, a da to nije, jer diskurs je očigledno topliji i prijateljskiji. Jer Baldwin govori o ljudima sa kojima je radio i koje je voleo. Svakog od njih na svoj način, jer svaki od njih je i bio na svoj način. Ali sve trojica isto ubijena. Da ućutkaju pokret.
Lične istorije pomešane sa ličnim interpretacijama istorije Amerike tvore tako jak i moćan propagandni paket, nakon koga je nemoguće ne kleknuti i ne pokloniti se očiglednim žrtvama koje je afro-američka populacija trpela i trpi i dalje u Americi. Peck vrlo efektno upotpunjuje Baldwinovu priču kombinacijom "bele američke idile" (demonstriranu u filmovima, ekonomsko-propagandnim porukama...) i surove crnačke stvarnosti (dokumentarni prizori sukoba, zlostavljanja...) i pošten gledalac zaista će imati teškoća da prihvati da se sve to dešavalo, do skora, kao i da se i dalje dešava.
I Am Not Your Negro je, baš kako i naslov sugeriše, fenomenalna prezentacija, fenomenalna argumentacija, fenomenalno predavanje iz istorije afro-američke istorije koje u isto vreme američkoj (i svakog drugoj) javnosti otvara oči i traži da ova otvori oči.
Nestvarno dobar film.
SELEKTAH: 10/10
Teško je meni odavde da shvatim muku i bol afro-američkog življa u Amerikkki.
Više ne.
I Am Not Your Negro je jedan od najboljih dokumentaraca koje sam u životu gledao. I on izgleda kako očekujem od dokumentarca. Njegova tema ne može da stane u dokumentarac (iako u tome uspeva), poetičan je, interesantan, vizuelno dinamičan. I uspeva da te zainteresuje za nešto što je samo tvoju savest pre toga zanimalo, do te mere da sam na kraju skoro zasuzio.
Film je baziran na nezavršenim memoarima afro-američkog pisca i mislioca Jamesa Baldwina, koji mi je do skora bio sasvim nepoznat, a od skora sam ga znao samo po tome što se javnost zabrinula kako samo javnost ume i vozdigla na noge da spreči Morrissey-a da napravi promo majicu (koju vam dajem u prilogu ovog teksta) sa njegovim likom i propratnim stihom, jer, bože moj, to nije ni na koji način pristojno i uviđajno.
Ne znam šta bi Baldwin rekao na sve to.
Baldwinovo pisanje, u fantastičnoj interpretaciji tiho tinjajućeg Samuela L. Jacksona, čini kostur ovog filma i ono je, kao obraćanje, toliko efektno da iako Baldwin nijednu rečenicu ne izgovara u kameru, vi sve vreme imate utisak da vas gleda pravo u oči. I drži u stanju povišene pripravnosti. Vizuelno, materijal se oslanja na Baldwinova TV gostovanja i nastupe na univerzitetima koji su lekcije iz toga kako se drže govori, kako se pišu govori, kako se nastupa, kako se bori za svoju stvar, kako se biva čovekom, kako se brani ponos, kako treba da izgledaju TV emisije i kakvi ljudi treba da nastupaju na univerzitetima. Baldwinu je svaka zlatna.
Međutim, još je zlatnija ideja reditelja Raoula Pecka (koji je i priredio Baldwinove memoare za TV "izvođenje") da iskoristi njegovo pisanje o tri ključna afro-američka lika tamošnjih borbi za ljudska (a naročito crnačka) prava, koji su u isto vreme bili i njegovi prijatelji i saborci- Medgar Evers, Malcolm X i Martin Luther King. Tim redom su i ubijeni i isterani iz Baldwinovog života i crnih revolucionarnih tokova.
Ovaj materijal omogućava otvaranje diskusije o afro-američkoj borbi u Americi i biva njena hronologija/istorija, a da to nije, jer diskurs je očigledno topliji i prijateljskiji. Jer Baldwin govori o ljudima sa kojima je radio i koje je voleo. Svakog od njih na svoj način, jer svaki od njih je i bio na svoj način. Ali sve trojica isto ubijena. Da ućutkaju pokret.
Lične istorije pomešane sa ličnim interpretacijama istorije Amerike tvore tako jak i moćan propagandni paket, nakon koga je nemoguće ne kleknuti i ne pokloniti se očiglednim žrtvama koje je afro-američka populacija trpela i trpi i dalje u Americi. Peck vrlo efektno upotpunjuje Baldwinovu priču kombinacijom "bele američke idile" (demonstriranu u filmovima, ekonomsko-propagandnim porukama...) i surove crnačke stvarnosti (dokumentarni prizori sukoba, zlostavljanja...) i pošten gledalac zaista će imati teškoća da prihvati da se sve to dešavalo, do skora, kao i da se i dalje dešava.
I Am Not Your Negro je, baš kako i naslov sugeriše, fenomenalna prezentacija, fenomenalna argumentacija, fenomenalno predavanje iz istorije afro-američke istorije koje u isto vreme američkoj (i svakog drugoj) javnosti otvara oči i traži da ova otvori oči.
Nestvarno dobar film.
SELEKTAH: 10/10
"Nestvarno dobar film." Tako je.
ReplyDeletefilm nisam gledala. sad hoću. boldvina čitala. on je odličan.
ReplyDeleteja film, ti - đovanijevu sobu, dogovoreno?! a sve uz george michael-a i pesmu freedom.
ubacio knjigu u wishlistu. videćemo. thankS
Delete