20 June 2018

LUMP - Lump (Secretly Canadian)

Folk Roisin


Humor.
Je važan.
Čime god da se bavite.
Shvatam (po ko zna koji put) dok slušam poslednju stvar na ovom album, spoken word temu LUMP is a Product (credits) u kojoj Laura Marling čita ko je šta radio na ovom albumu i sve zvuči kao ona stvar od  Big Hard Excellent Fish (Imperfect List) u saradnji sa BBC Radiophonic Workshopom.
Mala fora koja čini čitavo izdanje i projekat životnijim. Skida mu auru ozbiljnosti, a naročito onu pseudo.

LUMP su Laura Marling i Mike Lindsay, alfaomegaš Tuung i Throws.
Ona je nedavno otkrila Kaliforniju, a on već godinama poslovno vizitira Island.
Muzika na Lump je simbioza te dve lokacije.
Laura je donela sunce i raspustila svoje Laurel Canyon aspiracije, a on je dao sve od sebe da u recenziji ovog albuma niko ne napiše "f**kotronica" (pa neću, ni ja), već da se podrobnije razmatra njegov napor da se elektronskom muzikom postigne organsk(ij)i ugođaj.

Lump je album kakav se u gore(ne)pomenutom žanru ređe sreće- onaj na kome postoje pesme, a ne samo prelivajuća atmosfera i osećaj šupljeg u još praznije. Jer ovo je teren na kome se čak i dobar muzičar lako oklizne (Caribou na nekom od onih pre-Swim albuma).

Čudo ovog albuma (i verovatno najjjbolji singl ove godine?) je prva pesma puštena u etar, Curse of the Contemporary, u kojoj Laura Marling postaje Kate Bush, a muzika Kate Bush (iz, recimo, Cloudbusting) elektronski se reanimira u e-valcer. Rezultat je ultimativna hipi pesma svih hipstera sveta. Vapajom stara kao Joni Mitchel, a aranžmanom korak ispred James Blakeovih napora da postane singersongrajter.
Naročito je važno reći da su LUMP bili svesni kakvu su stvar napravili, pa su gledali da se ne precene u ostatku materijala na kome, ako ostavimo po strani "credits" temu, ima još samo 5 pesama!

I svaka od njih je građena na snažnom i emocionalnom sudaru starog i novog sveta, oba u naporu da budu ono drugo. U uvodnoj temi, Late To The Flight, Laura poje snenu uspavanku, dok Mike iz drona lagano izvlači asketsku folk liniju. May I Be The Light kombinuje motorični svemir i astralniji folk. Fenomenalna Rolling Thunder podseća na solo radove Beth Gibbons u kojima ona pokušava da ublaži svoju ljubav prema teškometalnoj muzici. Hand Hold Hero počinje kao pulsirajuća mešavina Silver Apples i "grinič vilidža", ali autoritet glasa Laure Marling teško je pobediti. Kapiram da bi fka twigs izdala MeToo pokret za jednu ovakvu stvar. Sa Shake Your Shelter (morbidnoj parodiji fraze "shake your moneymaker") melanholija se sporo akumulira pre predvidljivog brejka na sredini pesme nakon koga, ionako, sve postaje neizbežno.

Lauri Marling, baš kao i Roisin Murphy, prijaju ovi "metalni"/neorganski izazovi. Oni iz nje, njih izvlače dublje tonove i mračniju prirodu. Obema im pružaju priliku da izazivaju sebe i provere da li su to što se boje da jesu. A nama pružaju lep hlad od vrelih noćnihmora.

Lump je album za uživanje u blagoj mučnini.

SELEKTAH: 9minus/10


1 comment:

  1. 19 puta spominješ 'metoo' na MMG (čak/samo?): https://www.youtube.com/watch?v=qPpHf6EDOCs; bubnjarka Saše Jankovića: https://www.youtube.com/watch?v=Op5J_-cLm2U; Beth Gibbons & the Polish Radio Orchestra - Henryk Górecki Symphony No. 3 (Symphony Of Sorrowful Songs) [Domino, 2019]; hvala ti već za prve tri rečenice.

    ReplyDelete