Ako ćete ove godine preslušati jedan Kanyeov album...
... koji šora svuda po Franku Oceanu
Kada za nekog napišu da je "avangardni pevač" i "performans artist" skloniji sam da pritisnem kočnicu na daljem interesovanju, nego da dodam gas.
soil je gospel album, u smislu da jasno čujete da jedan čovek pokušava da prevaziđe oklop svoje kože i mesa i ponudi se nekoj višoj sili na/za razumevanje. Spiritualno je lično i vrlo emocionalno.
soil je singersongrajterski album na kome je pevač neobično ličan, još neobičnije inspirisan da kreira vrlo bizarne ilustracije svoje emotivne rutine, i povremeno duhovit (možda čak i smešan u tom procesu). Neobično mi je lako da ga slušam, što je za ovu vrstu "konfesionalne" muzike, i u mom slučaju, moguće jedino kada je autor glamurozno distanciran od sebe. Kao u slučaju Lane Del Rey.
VAŽNA NAPOMENA: serpentwithfeet nije isto što i Yves Tumor!
soil je album koji je Frank Ocean pokušao da snimi u četiri navrata. Ali nijednom nije otvorio svoje gej srce kao školjku i razvalio ga tako da krvavi biser više nikada ne može da se vrati u nju.
soil je ona vrsta anti-r'n'b-ija nafilovana slojevima elektronike, kakav Bjork, čini se već vekovima!, odašilja ka nama i ostaje... nekako monotona (a?). serpentwithfeet se za razliku od nje... jebe. I to obilato, znojavo, možda i krvavo. I to se u njegovoj masnoj muzici oseća. Za razliku od Bjorkine koja je genetički pročišćena od svih prljavština. I tumora.
VAŽNA NAPOMENA: serpentwithfeet nije isto što i Yves Tumor!
soil je kao album koji bi D'Angelo mogao da snimi da umesto cica opaljuje tipove.
Pesme na soil teku kao povorka. Ritam i vapaji ukazuju na tugu, ali isto tako to može da bude i povorka invalida nakon neke orgije. Ranjenih u srce, ne samo u kite i vagine. Od svega što sam rekao bitan je osećaj telesnosti. soil je album kojim možete da se obmotate kao sveže skinutom zmijskom kožom, da osetite miris otrova i vrelinu zemlje po kojoj se puzilo. Ogrebotine i ožiljke.
soil je sav u atmosferi kakvu je Marquez čuvao za svoje kurve. Ali to nikako ne znači da ste zakopani u nemelodično odsustvo "pesama" kroz koje se koprca topli i čežnjivi serpentov glas. Klize pesmčine, pompezne i bezobrazne i slične onima koje su dominirale Kanyeovim The Life of Pablo, pa možda i onim prelepim, uvrnutim fantazijama. serpent je modernista. Sem par pesama koje je producirao on sam i jedne koju je uradio sa Paulom Epworthom, većinu ostalih producirali su Katie Gately i Clams Casino i njihov postpostsaundskejp tretman gospela (generalno crne roots muzike) i hip hopa fenomenalno pasuje serpentovoj reviziji "muške" r'n'b zvezde. Koja više nije skinuta do pojasa i naoružana pločicama, voljna da kompromituje svoju muškost jedino patnjama za pičkom. serpent kuka kao načitana domaćica.
VAŽNA NAPOMENA: serpentwithfeet nije isto što i Yves Tumor!
Ovo nije muzika kakvu preferiram. Čak ni leti kad se znojim. Ovo nisu osećanja koja želim da priznam da posedujem, još manje da im dam oduška. Ova muzika me čudesno filtrira. Od svih mogućih sranja okolnog sveta i nesavršenosti samog sebe. Opušta me.
Zatečen sam time.
SELEKTAH: 10/10
... koji šora svuda po Franku Oceanu
Kada za nekog napišu da je "avangardni pevač" i "performans artist" skloniji sam da pritisnem kočnicu na daljem interesovanju, nego da dodam gas.
soil je gospel album, u smislu da jasno čujete da jedan čovek pokušava da prevaziđe oklop svoje kože i mesa i ponudi se nekoj višoj sili na/za razumevanje. Spiritualno je lično i vrlo emocionalno.
soil je singersongrajterski album na kome je pevač neobično ličan, još neobičnije inspirisan da kreira vrlo bizarne ilustracije svoje emotivne rutine, i povremeno duhovit (možda čak i smešan u tom procesu). Neobično mi je lako da ga slušam, što je za ovu vrstu "konfesionalne" muzike, i u mom slučaju, moguće jedino kada je autor glamurozno distanciran od sebe. Kao u slučaju Lane Del Rey.
VAŽNA NAPOMENA: serpentwithfeet nije isto što i Yves Tumor!
soil je ona vrsta anti-r'n'b-ija nafilovana slojevima elektronike, kakav Bjork, čini se već vekovima!, odašilja ka nama i ostaje... nekako monotona (a?). serpentwithfeet se za razliku od nje... jebe. I to obilato, znojavo, možda i krvavo. I to se u njegovoj masnoj muzici oseća. Za razliku od Bjorkine koja je genetički pročišćena od svih prljavština. I tumora.
VAŽNA NAPOMENA: serpentwithfeet nije isto što i Yves Tumor!
Pesme na soil teku kao povorka. Ritam i vapaji ukazuju na tugu, ali isto tako to može da bude i povorka invalida nakon neke orgije. Ranjenih u srce, ne samo u kite i vagine. Od svega što sam rekao bitan je osećaj telesnosti. soil je album kojim možete da se obmotate kao sveže skinutom zmijskom kožom, da osetite miris otrova i vrelinu zemlje po kojoj se puzilo. Ogrebotine i ožiljke.
soil je sav u atmosferi kakvu je Marquez čuvao za svoje kurve. Ali to nikako ne znači da ste zakopani u nemelodično odsustvo "pesama" kroz koje se koprca topli i čežnjivi serpentov glas. Klize pesmčine, pompezne i bezobrazne i slične onima koje su dominirale Kanyeovim The Life of Pablo, pa možda i onim prelepim, uvrnutim fantazijama. serpent je modernista. Sem par pesama koje je producirao on sam i jedne koju je uradio sa Paulom Epworthom, većinu ostalih producirali su Katie Gately i Clams Casino i njihov postpostsaundskejp tretman gospela (generalno crne roots muzike) i hip hopa fenomenalno pasuje serpentovoj reviziji "muške" r'n'b zvezde. Koja više nije skinuta do pojasa i naoružana pločicama, voljna da kompromituje svoju muškost jedino patnjama za pičkom. serpent kuka kao načitana domaćica.
VAŽNA NAPOMENA: serpentwithfeet nije isto što i Yves Tumor!
Ovo nije muzika kakvu preferiram. Čak ni leti kad se znojim. Ovo nisu osećanja koja želim da priznam da posedujem, još manje da im dam oduška. Ova muzika me čudesno filtrira. Od svih mogućih sranja okolnog sveta i nesavršenosti samog sebe. Opušta me.
Zatečen sam time.
SELEKTAH: 10/10
Mani se napisa o muzici koju niko poslušati neće, more li malo o filmovima? Hvala.
ReplyDeleteDino
dino, ja kad platim, ja se klatim.
DeleteJa preskačem sve tekstove o filmovima. I serijama. Mrzim filmove. Ne mrzim serije, ali mrzim after2005 način konzumacije serija. Navijam za više tekstova o muzici.
DeleteMeđutim, baš me nerviraju ovi izvođači što sve pišu malim slovima i sastavljaju reči i misle da je to baš dobar fazon. Imam problem da se nateram da poslušam njihova izdanja. Znam da je iracionalno i da sam se nebrojeno puta ogrešio o ljude, ali jebiga. Što kaže stara narodna - i Skoča je otišao u Ameriku znajući da će mu tamo biti gore nego ovde.
Titula, čemi mržnja prema bilo čemu?
DeleteOvo ja zovem kvalitetno napisanom recenzijom.
ReplyDeleteRedovan na sluzbi i bogosluzenju...
ReplyDeleteFuture classic occult rnb
ReplyDelete