Zašto osećam blagu neprijatnost zbog toga što mi se ovaj album dopada (sve više i više)?
Zato što se Pitchforku dopada.
Zato što se, verovatno, i mnogima od vas dopada.
Zato što mi Tori Amos (čiji album Little Earthquakes obožavam) pada na pamet dok ga slušam.
Zato što mi se čini da su stvari samo na korak od Florence + The Machine?
(Ili, još gore, Fione Apple!)
Zato što mi se nekako čini da ovaj album lagano postoje zajednički činilac 2018.
Zato što se zove Be The Cowboy. (Jel?) zato što je autorka kontemplirala "usamljenost izvođača na sceni", pa joj se možda učinila poput one koju kauboj nosi u sebi jašući u sumrak. A ti kauboji su no-no sa svojim zatucanim stavovima i bež žene u sedlu.
Zato što su žene sa klavirom u Americi retko dobra ideja.
Mitski je Japanka-Amerikanka. Od pet njenih albuma pošteno sam preslušao samo prethodni Puberty 2 sa koga me apsolutno svaki put nokautira Your Best American Girl. Koja bi jedino bolje zvučala da je Billy Corgan Japanka-Amerikanka.
Zato što taj neki Berkeley koledž smradić osećam.
(Iako Mitski ne deluje naročito politično, niti bi to bila mana po sebi)
Zato što mogu da zamislim da se Lena Dunham kune u ove pesme.
Zato što se, u suštini, radi o vrlo konzervativnim baladerskim pesmama koje pametno i namazano prekrajaju Stevie Nicks, Lanu Del Rey, Tori Amos, Fionu Apple, Feist (pravo je čudo da Nobody nije obrada Feist!), pa i Barbru Streisand, a s obzirom da sve one prekrajaju Joni Mitchell, glupo je da i nju ne pominjem.
Zato što sve ima neki MTV vajb, iako je MTV MrTaV.
Mitski na Be The Cowboy zvuči opušteno. Pesme imaju elan. To nije baš tako čest slučaj.
Zato što Mitski zvuči uznemiravajuće opušteno. Zato što pesme imaju elan.
Ja i dalje ne verujem da prva pesma i rani singl Geyser ima onaj zvučni "skreč" pri početku. Kakav fantastičan emocionalni trenutak!
Zato što album deluje kao dobar ženski magazin- svaka žena može da pronađe po nešto za sebe.
Zato što je pop, tako bezobrazno neočigledno i tako bezobrazno ambiciozno.
Pesme u najvećem broju slučajeva traju 2 minuta i manje. Ali vi to ne osećate nešto, jer ih prožima slična atmosfera. U njima nema nikakve banalne ili nametljive eksperimentalnosti. Sve je, naprotiv, odmereno kao u francuskim pesmuljcima Francoise Hardy, čiji melanholični entuzijazam bih isto uzeo u obzir.
Zato što neke pesme (poput trenutno najomiljenije Washing Machine Heart) mogu da izrastu iz opusa Kate Bush. A ne bi smele.
Zato što prelepa Two Slow Dancers duguje Eltonu Johnu mnogo više od reči "dancer".
Čemu služi Mitski? Na čije mesto treba da je stavimo?
(Zato što strepim da će za godinu dana da izraste u čudoviše kakvo je Alanis Morissette)
Kada treba da uživam u ovoj muzici, jer mi se čini da mi uvek prija?
Da li je ovo "indie" i šta je ovde "indie" vs Da li je ovo "mejnstrim" i šta je ovde "mejnstrim" i ako jeste, zašto svi nismo srećniji i zašto svet nije lepše mesto?
Zato što je Geyser bejzikli Your Best American Girl.
Nadam se da osećate konfuziju u mom srcu.
SELEKTAH: 7plus/7plusplus/8/8plus/8plusplus/10
mnogo dobra!
ReplyDeleteklasika: https://www.youtube.com/watch?v=qsjlhGAvPI4
album godine, skromno misljenje: https://www.youtube.com/watch?v=WlwacRWlwq0
https://diewildejagd.bandcamp.com/album/uhrwald-orange-2
iščekiraću ti ove švabe. malo je ko darkwoodi, ali nije loše.
DeleteI Nova Courtney Barnett, naravno...
ReplyDelete