RIP IT UP - The Story of Scottish Pop

Škotska ima skoro milion i po stanovnika manje od Srbije.
Njena veličina je kao Srbija. Bez Kosova.
Njen glavni grad, Edinburg, ima skoro upola manje stanovnika u svom jezgru nego Beograd.
Škotska je negde tamo u tripičkematerine, fenomenalna priroda, nonstop šit vreme, pada kiša, ako ne piješ viski, dođe ti da se ubiješ. Dakle, i tu ima elmenata za poređenje sa Srbendijom.
Kad pričaju niko ne razume šta kažu. Kad pevaju, druga priča...

Iz Škotske su potekli:
Cocteau Twins (tek sam sad, zapravo, shvatio)
The Jesus and March Chain
Primal Scream (blagosloveni Alan McGee na pomen da je Gillespie Škot kaže "He's Scottish?! Fuck me!...")
Donovan
Lulu
Orange Juice (po čijem seminalnom hitu serijal i nosi ime)
Teenage Fanclub (jeboteeeeeeeeee, koliko dobro zvuči Everything Flows i dan-danas!)
Simple Minds (uronio sam sve četiri uva u njihova prva četiri albuma)
The Associates (Cocteau Twins za dečake?)
Altered Images (nisam imao pojma koliko je ovo zabavno!)
Slam (za čiju etiketu Soma su Daft Punk objavili svoj prvi singl)
Nazareth (koji su svirali na prošloj Zaječarskog Gitarijadi, ako se ne varam)
The Pastels
The Yummy Fur
Ultravox
Mogwai
Arab Strap
The Delgados
Aereogramme (Chemikal Underground konačno dobija pažnju koju zaslužuje)
Bert Jansch
One Dove
Telstar Ponies
Fence Collective (i dragi im i odvaljeni lider King Creosote)
The Proclaimers (koliko je Letter From America i dalje moćna stvar!)
Texas
Goodbye Mr. Mackenzie
Young Fathers
Sensational Alex Harvey Band (ovo sam tek sad čuo and I like it)
Deacon Blue
The Vaselines (i Kurt Cobain zna zašto)
The Beta Band.
Glasvegas.
Nicolette
Aztec Camera (čijom se karijerom ponovo bavim)
Boards Of Canada (slobodno proverite)
Ballboy
The Fire Engines
The Shamen
Long Fin Killie
Momus
The Zephyrs
Lloyd Cole & The Commotions
Kej eL jebeni eF!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
A nisam pomenuo barem još toliko imena koja zaslužuju da se pomenu, uključujući i Wet Wet Wet.
A nisam pomenuo ni da se Belle And Sebastian (koji su bili jedan od najbitnijih/najvoljenijih bendova prethodne dve decenije) j.e.d.v.a. pominju.
Calvina Harrisa, komercijalno najuspešnijeg DJ-a već treću godinu za redom, neću ni da pomenem.
Čak su i David Byrne, Sheena Easton i Jimmy Somerville rođeni u Škotskoj!

Sramno je što ovaj dokumentarac ima samo tri epizode, a ne deset ili dvadeset koliko tamošnja muzička scena objektivno zaslužuje (valjda vidite i sami).
Rip It Up nas u tri tematske celine (koreni, uspesi, DIY alternativa) upoznaje sa tim kako je napaćeni škotski narod koji pored sunca nikada nije imao ni para uspeo da se, u nekom nepisanom malograđanskom rivalstvu sa "Londonom", izbori za svetsku pažnju i tamo lansira hiljade sati čudesne muzike. Hronologija je pruža samo grubu konstrukciju priče, autori se, baš kao i ja, i kao pojedini tokinghedsi, iznenađuju koliko su neke stvari (i dalje) dobre. U slučaju Simple Minds, konsenzus je skoro jednoglasan- jebote, ovo je počelo kao stvarno dooooobar bend!
Svi Škoti zvuče dobrodušno, raspoloženo i skromno. Niko ne zvuči kao da ima razloga za kajanje, kako god da je prošao. Nisam primetio ni znakove ljubormore ili zavisti. Ne idealizujem.

Ali, muzika!!! Koliko god da sam je se naslušao, ove ili bilo koje druge, skoro sve stvari ovde, uključujući i jebene Wet Wet Wet, zvuče sveže i ne-prevaziđeno. Sve ima neku finu, ali sirovu aromu. Zvuči neskromno, ali sve dolazi iz srca. Iz žarke želje da se nekakav život pretoči u čudesniju muziku.

Šta biste im vi izvukli na crtu iz Srbendije?