piše: gazda Mario aka Kerovođa (OBAVEZNO! posetite njegovih trista čuda na LUSH LIFE)
--> Nisam znao da je izašla ova kompilacija mladih?mlađih? kompozitora iz Srbije. Slobodan me je zamolio da, ukoliko imam volje i vremena, napišem nešto o ovom nadasve neočekivanom projektu muzike za klavir, pošto sam ja, kao, "kompetentniji" za ovakvu vrstu muzike. Iskreno, prvi impuls mi je bio u fazonu bratori, pa ko će ovo uopšte da čita?! i sluša?! kada ima uzbudljivu "Zadrugu", još uzbudljivije društvene mreže i najuzbudljivijeg predsednika koji je, verujem, ipak potencijalni obožavatelj ove kompilacije kao već osvedočeni ljubitelj klasične književnosti, pogotovo srpske, domaće a šta ćeš bliže tome od klasične muzike i to srpske, domaće. I onda, kada sam shvatio da se dogodine u Prizrenu nećemo sigurno videti jurišajući na tenkovima odlučio sam ipak da žrtvujem malo vremena za projekat "Srbija, lider regiona" u nadi da ćemo se dogodine u Prizrenu videti na kamionima koji donose klavir i naše mlade srpske umetnike i umetnice kao mlade partizane i partizanke koji bi bili obasipani ružama od stanovništva oslobođenog kulturnog fašizma.
--> Nisam znao da je izašla ova kompilacija mladih?mlađih? kompozitora iz Srbije. Slobodan me je zamolio da, ukoliko imam volje i vremena, napišem nešto o ovom nadasve neočekivanom projektu muzike za klavir, pošto sam ja, kao, "kompetentniji" za ovakvu vrstu muzike. Iskreno, prvi impuls mi je bio u fazonu bratori, pa ko će ovo uopšte da čita?! i sluša?! kada ima uzbudljivu "Zadrugu", još uzbudljivije društvene mreže i najuzbudljivijeg predsednika koji je, verujem, ipak potencijalni obožavatelj ove kompilacije kao već osvedočeni ljubitelj klasične književnosti, pogotovo srpske, domaće a šta ćeš bliže tome od klasične muzike i to srpske, domaće. I onda, kada sam shvatio da se dogodine u Prizrenu nećemo sigurno videti jurišajući na tenkovima odlučio sam ipak da žrtvujem malo vremena za projekat "Srbija, lider regiona" u nadi da ćemo se dogodine u Prizrenu videti na kamionima koji donose klavir i naše mlade srpske umetnike i umetnice kao mlade partizane i partizanke koji bi bili obasipani ružama od stanovništva oslobođenog kulturnog fašizma.
Hvala "Pop Depresiji" kao suludom izdavaču ove ultra komercijalne muzike koja će se u Srbiji slušati samo u stanovima na višim spratovima gde žive umetnici koji ne prave decu. Ali, ALI! nije bitno šta Srbija može da uništi za tebe već šta ti možeš da uradiš za Srbiju! A projekat ovog gabarita je svakako značajan muzički, a možda bih pre mislio i napisao istorijski dokument o jednom preseku savremene muzičke scene u Srbiji koji kao prvu i najbitniju poruku šalje svima nama informaciju da postoji značajan broj mladih ljudi koji vrlo posvećeno pristupa muzičkom delovanju i to iz jedne ozbiljnije, akademske atmosfere. I to nije mala stvar jer na svu sreću Srbija nije jedina država na planeti pa u kolonijalnim silama koje su nas okupirale postoji značajan broj edukovanih slušalaca muzike kojima će ovaj i ovakav album zasigurno prijati dok ispijaju čašu najkvalitetnijeg srpskog vina namenjenog samo inostranom tržištu i to u nežnim večernjim satima kada ceo grad malo odahne od napujdanog tehno adrenalina. Za te slušaoce ovaj album će biti prijatna vest iz zemlje i o zemlji koja se percipira kao "krvava i primitivna planeta majmuna". I više će da uradi za imidž ove zemlje od otvaranja Lidl pilić klanice, ali realno manje od Novaka Đokovića. Ali, uz sportskog Novaka dobro je imati i bar malo muzičke kulture za izvoz!
Slušanje klasične muzike definitivno nije popularna aktivnost jer traži vreme malo duže od pop forme i određenu naviku koja se razvija godinama dok uši stasaju za kompleksnije igre ritma i melodije. Povrh svega, u većini je instrumentalne prirode, pa se više obraća talasima duha a ne frekvencijama mozga. Slike koje stvaraju ti talasi definitivno vode u više sfere Tesline kosmičke energije, samo ako ih pustite da vas ponesu i odnesu na tu Odiseju. Muzika za klavir je specifična "podkategorija" unutar klasične muzike jer klavir zahteva specijalnu pažnju, ne samo kao glavni harmonski instrument već i kao instrument koji svojim zvukom donosi sveprisutnu hermetičnost. Za mene je to uvek bio instrument koji po svojoj širini izvođenja podseća na beskonačnost kosmosa, a po zvuku na zatvorenu kutiju unutar koje se taj kosmos nalazi. On je kao kralj koji sedi sam na tronu i kada se meša sa ostalim instrumentima uvek dominira svojim opsegom, tako da nije lako kralju da pleše sa dvorjanima jer teško igra drugu ulogu. Iz tog razloga najpoznatija dela u kojima se klavir pojavljuje su upravo dela koja su pisana samo za klavir. I samim tim zadatak komponovanja za isti nosi specifičnu težinu.
Ova kompilacija savremene muzike za klavir je definitivno lepo izbalansirana i deluje kompaktno kroz niz kompozicija koje klize u prijatnom srednjem tempu odašiljajući srpski eho ili možda dilej na poznatija imena neoklasične muzike kao što su Filip Glas, Lubomir Meljnik, Jan Tirsen, Maks Rihter, Nils Fram itd, a iznad svih njih se oseća treće oko Erik Satija kao lebdeće inspiracije za ovakav "simplifikovan/impresionistički" tretman klavira. Dakle, u ovom žanru vas ne očekuje slušanje bravuroznih i vihorastih nalik Rahmanjinovu klavirskih vrleti već jedno mirnije tretiranje klavira kao meditativnog instrumenta koji u repetativnim cikličnim melodijskim formama više korespondira sa modernim vremenima. Dužina kompozicija je pop formata, a pristup melodijskim strukturama je više budističke nego korporativne prirode. Svakako bih hteo da pohvalim kvalitet komponovanja i izvođenja koji je na svetskom nivou, uz malu opasku da većinom kompozicija dominira jedan "školski" duh što sa jedne strane daje prepoznatljivost i prijemčivost slušaocima ovakve vrste muzike, ali sa druge strane eliminiše osećaj uzbuđenja koji bi trebalo da izroni iz dubine neke divlje i nesalomive duše, otrgnute od svih kanona kako klasične tako i neoklasične muzike. Meljnik bi bio pravi primer za to što želim da vam dočaram, o njemu sam već pisao na MMG. Iako se refleksije na njega pojavljuju na ovoj kompilaciji, ne dostižu taj nivo lucidnosti i svežine. Dunav koji ovde teče ipak nije onaj nabujali i divlji.
"Japanski vrt" Pavla Popova je numera koja najviše odskače po pitanju ubedljivosti i meni deluje najautentičnije. Pavle je interesantan tip, uronjen u samog sebe i to se oseća u ovoj alegoriji na daleki istok iz zapadne vizure. Like a Satie kojeg Pavle neizmerno poštuje. Svedeno i čisto sa divnom melodijskom linijom. Bez manjkova i viškova, dobro utemeljeno. Nije ni čudo da sam svirao sa njim jer mi prija takav senzibilitet u muzici, ali nisam imao pojma da je objavio kompoziciju na ovoj kompilaciji. Posao, kuća, kuća, posao i kontakti su sve ređi. Pavle, vrlo lepo!
"Tales of the Macabre no.1 for piano" Jovane Backović je moj drugi favorit sa ove kompilacije. Žene znaju da kreiraju dramu, a ova deluje kao ona u kojoj se osveta servira hladna, dok opada jesenje lišće. Zaista potpuno zrelo delo i ima dozu poletnosti neke ženske junakinje iz Šabrolovog filma.
Za gospodina dosta 2 'iljade, a ostale numere prepuštam vašoj mašti u vizualizaciji scena koje će ih vozdignuti na sveto srpsko klavirsko nebo. Neka od imena prepoznajem kao svoje bivše učenike i poznanike i ono što sigurno, za kraj, mogu da vam kažem - ceo svet bi voleo da ih ima. Kultura, obrazovanje, rad, disciplina.Ovakva muzika ne može da se pravi bez ovih sastojaka.
A kao specijalni bonus, evo i gazdine kompozicije koju nije poslao na PD konkurs, jer posao, kuća, posao, klavir na glavu, kuća, posao...
No comments:
Post a Comment