Odlučio sam da pogledam i propišem o nekim svežim filmovima koji imaju hvalospevnije kritike.
(OK, ocene nisu neke, ali Gus je kao Soderbergh- kućni prijatelj, i mora da se pogleda)
Na početku ovog filma, Kim Gordon, koja igra jednu imućnu, razvedenu, bogatunsku tetku u svom polu-biografskom izlaganju na jednom sastanku "anonimnih alkoholičara" između ostalog kaže da smo svi možda preverani idejom da život treba da ima smisla.
Nijedna misao me ne razjeda ovih dana više od te.
Jer- šta ako?
ŠTA ako?!!
Posle tako golicljivog uvoda, Gus nas počasti jednom, čak i za standarde oskarovskih ambicija, rutinskom, nedramskom, dosadnjikavom pričom o portlandskom strip umetniku Johnu Callahanu koji je bio alkos, a onda je u saobraćajnoj nesreći ostao paralizovan. I alkos. Pa je u tim i takvim okolnostima otkrio talenat za strip i karikature, koji mu je pomogao da ugleda svetlo na kraju, preočiglednog i predugačkog, tunela.
Fenomenalni talenti uzaludno su spucali fenomenalan trud da od nikakvih likova naprave nešto pamtljivo. Jonah Hill (još jednom!) briljira, ovaj put kao boemski gej Kalifornijac s kraja sedamdesetih, Rooney Mara je neodoljiva kao švedska verzija Anne Karine, Jack Black je još jednom simpatičan s brkovima, a ni Joaquinu Phoenixu se ne može prebaciti da nije dao sve od sebe da još jednom ne bude mutavi, fastfudovani Joaquin Phoenix.
Gus mlati kamerom. Ali nigde priče, drame, a ni poente.
Što nas vraća na početak filma- a šta ako život i neće imati smisla?
ŠTA ako?
Posle svega.
SELEKTAH: 4plus/10
No comments:
Post a Comment