THE KINDERGARTEN TEACHER

Odlučio sam da pogledam i propišem o nekim svežim filmovima koji imaju hvalospevnije kritike.

Metacritic: 76/100

The Guardian: *****/*****

Sinoć smo krenuli da gledamo A Star Is Born u Ušće. BRATE!!! Kad nas tamo nisu zatekli, ali apsolutno S.V.I. koji u Srbiji ne gladuju! Nikad veća gužva. Čestitke Južnom Vetru i Zaspanki za vojnike (šta god da je to)!

Vratili smo se kući. Jer smo imali samo dva mesta u prvom redu neke majušne sale. Neka hvala.

Ja da gledam The Kindergarten Teacher. Jelena da spava. Jer život.

The Kindergarten Teacher je mali film, o veoma velikim i bitnim stvarima. Kakva je recimo poezija, i to ne samo poezija naših života, već poezija kao poezija, nizanje stihova zarad čačkanja večnosti.

Verovatno većina od vas nikada ne bi pomislila da sam ja neki naročiti poštovalac poezije. I jedno takvo viđenje situacije bilo bi opravdano utemeljeno u činjenici da ja praktično nikada ne čitam poeziju (sem kad mi je kuma ili Olja ne dostave u nekom obliku), ali to ne znači da ne razumem i ne cenim značaj, pa i praktičnost, tih zgusnutih misli u ovom svetu sve manje sposobnom za pažnju. Od skora duboko verujem da bi poezija, kad bi je bilo svuda oko nas, mogla da dajdžestno i relativno lako podiže naše duhovne nivoe, jer može da se gustira po potrebi i meri okolnosti, a u percepciji korisnika stiže kao malo "zaguljeniji" niz tvitera, ili postova. Stvarno verujem u to.

I izgleda nisam jedini.

The Kindergarten Teacher je drugi film mlade Sare Colangelo u kome glavnu ulogu igra, "standardno sjajna", Maggie Gyllenhaal. Ona je vaspitačica u jednom neštosrednjeklasnijem vrtiću u Njujorku, koja živi sa debeljuškastim mužem u solidnom braku sa dvoje dece, tinejdžera, koje su već skoro pojeli mentalno retardirani društveni trendovi, poput instagrama ili regrutacije. Sebi za dušu (bukvalno), ona ide na časove poezije, koje ne drži Oljica, već Gael Garcia Bernal (i to iako nisu na španskom). 

Ona jednog dana slučajno otkriva da njen "đačić", Jimmy, u napadima nekakvih kvazi-autističnih ponašanja recituje poeziju. Koja je divna. I stvarno jeste. Ona je impresionirana njegovim talentom. Do te mere da njegove pesmice potura kao svoje na časovima poezije, na radost okupljenih, ali ovo nije film o "velikoj poetskoj prevari"... Sara Colangelo je daleko pametnija od toga.

The Kindergarten Teacher skoro besprekoro uspeva da do samog kraja bude paralelna studija o duhovnoj praznini sveta u kome živimo, u kome se poezija neguje nešto malo posvećenije od brige za bele nosoroge. Ali u isto vreme to je psihološka studija jedinke koja zarad opravdanih ciljeva poteže za sve nerazumnijim sredstvima, u svojoj donkihotovskoj borbi za nadahnutije sutra.

Colangelo režira baš kako treba tj baš kao da je "mali američki indi film" kome ne treba naročitog stilskog guranja, jer je priča dovoljno lepa, autentična i "pričljiva" da će sama držati pažnju. Svi glumci su odmereni i sjajni, uključujući i malog Jimmy-ja i vazda toplo-hladnog Bernala, a najbolja je Gyllenhaal koja ovde ima još jednu priliku da sumira sve svoje talente za igranje "u žudnji izgubljene žene". Svi epizodni likovi su naročito mudro dozirani i vrlo efektno dolivaju vatru na tinjajuće konverzacije sa smislenim argumentima, koji, ipak, dolaze od njihovih ljudskih priroda. A ne od rediteljkinih stavova (iako i to).

Na kraju moram da pomenem i da je dobra poezija u filmu stvarno dobra, i da čak i najnezainteresovaniji gledalac neće imati problem da je razlikuje od loše i isfabrikovane.

Ovakvi filmovi nedostaju filmovima i ne mogu se videti u serijama.

SELEKTAH: 10/10

apdejt: https://www.imdb.com/title/tt3709678/?ref_=nm_flmg_dr_5 tako mi i treba kad ne čitam druge recenzije pre pisanja. Ostajem impresioniran, ali i impresioniran da Ameri (izgleda) nisu upropastili originalni materijal. Proveriću.