Odlučio sam da pogledam i propišem o nekim svežim filmovima koji imaju hvalospevnije kritike.
Metacritic: 63/100
The Guardian (Peter Bradshaw): **/*****
(OK, ocene i nisu nešto, ali novi Soderbergh mora da se pogleda kad god je prilika)
Milena Kvapil, advertajzing umetnica, kaže da je Soderbergh "najbolji najgori reditelj na svetu". Nema bolje i tačnije definicije. I Unsane je, nažalost, još jedan prilog toj tvrdnji.
Unsane je psihološki triler o devojci egzotičnog imena, Sawyer Valentini, koja ima značajnih mentalnih problema od kako je bila stokovana od strane nekog ludaka koga je upoznala dok je njegovom ocu, u svojstvu sestre-volonterke, olakšavala poslednje dane. Ona dolazi u psihijatrijsku kliniku na konsultacije, a zahvaljujući administrativnoj zvrčci, koju klinika forsira da bi dobila pare od osiguranja, završava tamo na sedmodnevnom posmatranju. Što i ne bi bio kraj sveta da se i narečeni ludak tamo ne pojavljuje kao novi medicinski brat. Sirotoj Sawyer, naravno, niko ne veruje ono što govori...
Sama priča puna je rupa i nebuloza i radnja se, mahom, ostvaruje po principu "što je reditelju potrebno to se i desi", te razni junaci relativno lako i brzo stižu dokle treba da stignu, uspevaju u onome što su namerili i generalno se ne brine previše od verovatnosti stvari.
Soderbergh je, verovatno u napadu još jednog estetskog ludila, sve snimao nečijim telefonom ili pra-digitalnom kamerom, koristeći isključivo prirodno svetlo i najružnije moguće uglove snimanja. Pretpostavljam, u želji da pocrta neki "fly on the wall" ugođaj i "reportažnost" priče.
Međutim, ništa od toga nije bitno.
JEDINO što je bitno jeste da ovaj film fenomenalno funkcioniše kao metafora za moje obitavanje u svetu milenijalsa. O, da, ja sam mentalno osujećena Sawyer, a milenijalsi su administrativni prevaranti koji, navodno, dejstvuju zarad mog dobra. Ništa mi ne veruju, a njihovu nesposobnost sile zla koriste da mi naude. Na kraju sam prinuđen da se sam borim, i protiv zla i protiv milenijalsa.
Očekivano, ludilo je u meni. Jer GenX je najveća žrtva sopstvenog egocentrizma.
Ali i milenijalsi, malčice najebu, za utehu.
Eto, o tome ja razmišljam tokom ovog filma.
SELEKTAH: 5/10
Metacritic: 63/100
The Guardian (Peter Bradshaw): **/*****
(OK, ocene i nisu nešto, ali novi Soderbergh mora da se pogleda kad god je prilika)
Milena Kvapil, advertajzing umetnica, kaže da je Soderbergh "najbolji najgori reditelj na svetu". Nema bolje i tačnije definicije. I Unsane je, nažalost, još jedan prilog toj tvrdnji.
Unsane je psihološki triler o devojci egzotičnog imena, Sawyer Valentini, koja ima značajnih mentalnih problema od kako je bila stokovana od strane nekog ludaka koga je upoznala dok je njegovom ocu, u svojstvu sestre-volonterke, olakšavala poslednje dane. Ona dolazi u psihijatrijsku kliniku na konsultacije, a zahvaljujući administrativnoj zvrčci, koju klinika forsira da bi dobila pare od osiguranja, završava tamo na sedmodnevnom posmatranju. Što i ne bi bio kraj sveta da se i narečeni ludak tamo ne pojavljuje kao novi medicinski brat. Sirotoj Sawyer, naravno, niko ne veruje ono što govori...
Sama priča puna je rupa i nebuloza i radnja se, mahom, ostvaruje po principu "što je reditelju potrebno to se i desi", te razni junaci relativno lako i brzo stižu dokle treba da stignu, uspevaju u onome što su namerili i generalno se ne brine previše od verovatnosti stvari.
Soderbergh je, verovatno u napadu još jednog estetskog ludila, sve snimao nečijim telefonom ili pra-digitalnom kamerom, koristeći isključivo prirodno svetlo i najružnije moguće uglove snimanja. Pretpostavljam, u želji da pocrta neki "fly on the wall" ugođaj i "reportažnost" priče.
Međutim, ništa od toga nije bitno.
JEDINO što je bitno jeste da ovaj film fenomenalno funkcioniše kao metafora za moje obitavanje u svetu milenijalsa. O, da, ja sam mentalno osujećena Sawyer, a milenijalsi su administrativni prevaranti koji, navodno, dejstvuju zarad mog dobra. Ništa mi ne veruju, a njihovu nesposobnost sile zla koriste da mi naude. Na kraju sam prinuđen da se sam borim, i protiv zla i protiv milenijalsa.
Očekivano, ludilo je u meni. Jer GenX je najveća žrtva sopstvenog egocentrizma.
Ali i milenijalsi, malčice najebu, za utehu.
Eto, o tome ja razmišljam tokom ovog filma.
SELEKTAH: 5/10
No comments:
Post a Comment