Odlučio sam da pogledam i propišem o nekim svežim filmovima koji imaju hvalospevnije kritike.
Metacritic: 80/100
The Guardian (Peter Bradshaw): ***/*****
Mozak je neobična stvar. I, suprotno očekivanjima- veoma ograničena.
Ja mislim da u njega ne može da stane neograničen broj informacija. Ja mislim da informacije pohranjenje u njemu vremenom trule i ostaju da borave u komadićima koje više nije ni moguće sklopiti, naročito ne u celinu koju su prethodno činili.
I mislim da kada jednu stvar ubacite u njega, neka druga, najvećim delom, mora da ispadne.
Ili vi imate neko drugo objašnjenje za to što se ja jedva sećam filma Spring, drugara Justina Bensona i Aarona Moorheada, koji sam, tako piše, veoma voleo. I nakon koga sam odgledao možda tek petstotinak filmova.
The Endless je njihov novi film. Tripozan kao i Spring, i kao Primer, koji sam pominjao kao referencu za Spring, i kao Upstream Color i Another Earth, koje Peter Bradshaw pominje u svojoj recenziji. To su sve ti indie-izgledajući filmovi koji u nemanju para traže inspiraciju da naprave nešto naučno-fantastično. Pre svega u našim glavama.
The Endless ima par odličnih ideja, ali ne naročito dobro skrojenih, rekao bih.
Prvo, nema mnogo logike da su dva momka (naši glavni junaci), a to nam film na početku objašnjava, spaseni iz kandži zlog kulta, samo da bi potom taj kult nastavio da postoji, a oni posle deset godina dobili ideju da se u njega vrate, jer tamošnji život možda i nije bio loš. Tako ispričano, to nema nikakvog smisla. Naročito u kontekstu zaista naivne, "žanrovske" postavke, da je navodni vođa kulta momke, kao dečake, spasio iz zapaljenog automobila njihove majke, koji je doživeo saobraćajnu nesreću u blizini kultovog ranča. Mislim, koja je verovatnoća da bi dečaci u takvim okolnostima baš ostali kod njega. Osim ako nesreća nije bila baš slučajna, ali o tome se ne spekuliše... Htedoh reći, motiv njihov povratka u kult je originalan i interesantan, i čak zgodno motivisan, ali bedno pripremljen.
Drugo, onaj "normalni deo" priče koji se tiče junaka, njihovih psihologija, dramskih odnosa, je dosta tanak i povlađuje nekakvom B-narativu u kome su stvari stereotipno rešene samo da podmire par neophodnih tokova radnje. Usled toga, The Endless ostaje neizbalansiran sa onim nivoom priče koji se tiče vrlo neobičnih naučno-fantastičnih dešavanja i potencijalnih paralela koje autori prave između vremensko-prostornih zvrčki i onih koje postoje u glavama ljudi, u oba slučaja držeći ih neodvojivo vezane za neke okolnosti, ljude, probleme, prošlosti...
Film u nekom trenutku, za mene neočekivano, uspeva da se lako i solidno "objasni", i da potom na bazi razrešene misterije napravi još par zanimljivih i atmosferičnih poteza, ali šta se tu zapravo dešavalo, ostaje u domenu špekulacije. Da li je kult pomogao braći da izađu iz lupa (od loop) ili je sve to bio još jedan neuspešan bekstva, za sve njih... ostaje na vama.
Scena u kojoj se članovi kulta takmiče sa "nepoznatim" u povlačenju konopca i jeza koja me prožima od spoznaje užasa koji neki članovi trpe usled ponavljanja svojih (prekratkih) lupova, ostaju momenti po kojima ću pamtiti ovaj film. Koliko dugo, ne znam.
SELEKTAH: 6plus/10
Metacritic: 80/100
The Guardian (Peter Bradshaw): ***/*****
Mozak je neobična stvar. I, suprotno očekivanjima- veoma ograničena.
Ja mislim da u njega ne može da stane neograničen broj informacija. Ja mislim da informacije pohranjenje u njemu vremenom trule i ostaju da borave u komadićima koje više nije ni moguće sklopiti, naročito ne u celinu koju su prethodno činili.
I mislim da kada jednu stvar ubacite u njega, neka druga, najvećim delom, mora da ispadne.
Ili vi imate neko drugo objašnjenje za to što se ja jedva sećam filma Spring, drugara Justina Bensona i Aarona Moorheada, koji sam, tako piše, veoma voleo. I nakon koga sam odgledao možda tek petstotinak filmova.
The Endless je njihov novi film. Tripozan kao i Spring, i kao Primer, koji sam pominjao kao referencu za Spring, i kao Upstream Color i Another Earth, koje Peter Bradshaw pominje u svojoj recenziji. To su sve ti indie-izgledajući filmovi koji u nemanju para traže inspiraciju da naprave nešto naučno-fantastično. Pre svega u našim glavama.
The Endless ima par odličnih ideja, ali ne naročito dobro skrojenih, rekao bih.
Prvo, nema mnogo logike da su dva momka (naši glavni junaci), a to nam film na početku objašnjava, spaseni iz kandži zlog kulta, samo da bi potom taj kult nastavio da postoji, a oni posle deset godina dobili ideju da se u njega vrate, jer tamošnji život možda i nije bio loš. Tako ispričano, to nema nikakvog smisla. Naročito u kontekstu zaista naivne, "žanrovske" postavke, da je navodni vođa kulta momke, kao dečake, spasio iz zapaljenog automobila njihove majke, koji je doživeo saobraćajnu nesreću u blizini kultovog ranča. Mislim, koja je verovatnoća da bi dečaci u takvim okolnostima baš ostali kod njega. Osim ako nesreća nije bila baš slučajna, ali o tome se ne spekuliše... Htedoh reći, motiv njihov povratka u kult je originalan i interesantan, i čak zgodno motivisan, ali bedno pripremljen.
Drugo, onaj "normalni deo" priče koji se tiče junaka, njihovih psihologija, dramskih odnosa, je dosta tanak i povlađuje nekakvom B-narativu u kome su stvari stereotipno rešene samo da podmire par neophodnih tokova radnje. Usled toga, The Endless ostaje neizbalansiran sa onim nivoom priče koji se tiče vrlo neobičnih naučno-fantastičnih dešavanja i potencijalnih paralela koje autori prave između vremensko-prostornih zvrčki i onih koje postoje u glavama ljudi, u oba slučaja držeći ih neodvojivo vezane za neke okolnosti, ljude, probleme, prošlosti...
Film u nekom trenutku, za mene neočekivano, uspeva da se lako i solidno "objasni", i da potom na bazi razrešene misterije napravi još par zanimljivih i atmosferičnih poteza, ali šta se tu zapravo dešavalo, ostaje u domenu špekulacije. Da li je kult pomogao braći da izađu iz lupa (od loop) ili je sve to bio još jedan neuspešan bekstva, za sve njih... ostaje na vama.
Scena u kojoj se članovi kulta takmiče sa "nepoznatim" u povlačenju konopca i jeza koja me prožima od spoznaje užasa koji neki članovi trpe usled ponavljanja svojih (prekratkih) lupova, ostaju momenti po kojima ću pamtiti ovaj film. Koliko dugo, ne znam.
SELEKTAH: 6plus/10
No comments:
Post a Comment