Ben Is Back je angažovani, pro-oskarovski film koji se bavi aktuelnom američkom krizom izazvanom, najčešće legalno prepisanim, opioidima. Potreba za ovim tj ovakvim filmom nastala je iz puke činjenice da su žrtve ove zavisnosti u 8 od 10 slučajeva belci, a u polovini slučajeva oni socijalno bolje plasirani tj "koji to nisu zaslužili". Činjenica da je u ovom filmu mama Julia Roberts udata za Afro-Amerikanca ne posivljuje (a naročito ne pocrnjuje) stvar, jer oboje pripadaju višoj srednjoj klasi. Zbog kojih i ovaj film.
Ben iz naslova filma je, dakle, momak koji je sasvim slučajno završio na "medicinskom heroinu", nakon povrede na (sportu koji praktikuju skoro svi u Americi, zar ne?) snoubourdingu. Lekar mu je prepisao lekove protiv bolova, mama je uredno pitala da li ovi izazivaju zavisnost, lekar je rekao ne, kad ono... Par godina kasnije, Ben je više emotivno, nego materijalno devastirao svoju porodicu, navukao je svoju curu na dop i ona je u međuvremenu overila, počeo je i da diluje, bio je već u nekoliko riheba, očuh je za ovaj poslednji uzeo drugu hipoteku da bi ga otplatio... Ben je priča koju svi mi koji smo imali nekakve veze sa ovim stvarima predobro znamo.
U svom ostvarenju Peter Hedges (koje potpisuje i kao scenarista), on pokušava da fokus priče zadrži na realističnom portretu majke koja ne ume i ne zna kako da prestane da bude posvećena svom "bolesnom sinu". Ben dolazi kući na Badnje veče, neplanirano. Svima su senzori nakostrešeni upozorenjima zbog toga. Niko nije naročito srećan. Ben je pun obećanja. Majka mu dozvoljava da ostane jedan dan, ako joj obeća da će joj sve vreme biti pred očima i da će se sutra vratiti u riheb. Ne treba mnogo nagledanosti pa da znate da je ovaj film već tim dogovorom krenuo kako ne treba...
Ben Is Back protiče kao dramska razrada svih mogućih situacija koje narkoman može da kreira sve slabije se opirući svojoj zavisnosti. Hedges ispoljava solidan trud da nam Benovu istoriju prizove u zgodnim trenucima (susret sa alchajmerizovanim doktorom u tržnom centru), a ne da ona bude predmet nekakvog suvoparnog dvominutnog izlaganja. Nekad su ti potezi skoro idiotski, kao kada Ben, dok on i majka traže "kidnapovano" kuče, svrate do njegovog učitelja istorije, koji mu je valjao Oksitocin za seksualne usluge, samo da bi mi i majka shvatili ovo poslednje, i bili užasnuti rasponom jednog ljudskog pada...
Ben Is Back nije dosadan. Ne drži lekciju. Dosta je realističan i zapravo koristi Majku tj Juliju Roberts kao sočivo koje prelama događaje. Ona je isprva oprezna, istrenirana, isplanirana, a onda kako se njen sin približava tamnoj strani sve to pada u vodu i sve se pretvara u jedan jedini sistem- daj šta daš, ne pitam koliko košta!
Na kraju, nema kraja. Sve se nastavlja. Što je najgori ishod ovakvih priča. Kad nemate izbora, glupo je da to što vam ostane nazivate nadom, ali to obično biva dovoljno.
Mali film. Ali neuvredljiv.
SELEKTAH: 6/10
No comments:
Post a Comment