Mnogo je hteo Steve McQueen sa svojom tanušnom pričicom.
Nakon pljačke u kojoj ginu svi pljačkaši, udovice preživelih prinuđene su da se i same upuste u pljačku kako bi namirile svoj penzioni fond, ali i nagomilane dugove i dužnike.
Dakle, kao i u Ocean's Eight, i ovde se dobar deo žena po prvi put upušta u organizovanje pljačke, do duduše na mnogo manjem nivou, ali Widows nije akciona komedija, pa da time opravda zaista naivnu genezu okupljanja udovica, a zatim i sprovođenja njihovog plana u delo.
Međutim, ako sve ta žanrovska šepanja ostavimo po strani, jer McQueen, iako ironično kastuje Liama Neesona, nema nameru da izlazi Collet-Serri na crtu, dopušta da njegov film zapravo tone pod autorskim ambicijama koje su do sada uspešnije pronalazile utemeljenje u prethodnim, osetnije umetničkijim izdanjima.
McQueen bi da Widows bude vrlo, vrlo neobična ljubavna priča, jedna od onih koja se kreće u suprotnom smeru od onoga koji joj žanr obično namenjuje. I to bi bio spektakularan tvist da je film bio samo o tome.
Ali McQueen bi da kroz nagaženiju žensku inicijativu čačne i aktuelnu eliminaciju svih onih nepotrebnih "man's" u It's a Man's Man's Man's World, pa njegove udovice na različite načine bivaju žrtve svojih muških izabranika, a neke, kao Neesonova ljubavnica iz filma nestanu kao da ih nije ni bilo...
Pored toga on je iskoristio i zgodnu priliku da seting Čikaga iskoristi za markiranje i dalje snažnih i jezivih rasnih tenzija u tom gradu, i o kojima Shameless, uprkos sprdnji, izgleda, dosta realistično zbori, pa je na celu muško-žensku konstrukciju navučena i trka za gradonačelnika, tj rivalstvo podjednako korumpiranih belih i crnih piona kapitalizma. I tu, moram da skinem kapu, ima jedna genijalna sekvenca, kada beli kandidat (Colin Farrell) odlazi sa jednog od nastupa, a kamera, postavljena na haubi njegovog automobila, snima samo jednu stranu ulice, crnu i sirotinjsku koliko se to može, a onda kola skrenu u susednu ulicu, kamera švekne na drugu stranu, a mi uživamo u belom i bogatom skladu. Briljantno!
Iako je svoj film naselio glumačkim teškašima, na čelu sa "Madam Teškomdramom", Violom Davis, (zatim pomenutim Neesonom, Farrellom, Duvallom, Elizabeth Debicki), kao i novim "ozbiljnim" zvezdama crnih sadržaja, Danielom Kaluuyom (čudesan kao superiritantni brat Jatemme) i Brianom Tyree Henry-jem, McQueen, nije imao vremena da se, čak ni u svom 2 sata i 9 minuta dugom filmu, dovoljno pozabavi svakim od njih i opravda njihov izbor za poverene im uloge. Čini mi se da je ovde falilo nekih sat-dva ekstra da sve postane tamnoputa verzija neke od onih krimi drama iz sedamdesetih u kojima je sve toliko prljavo da je i sočivo na kameri umazano. Što bi zaista bio film koji bih rado pogledao.
SELEKTAH: 6/10
No comments:
Post a Comment