AN ELEPHANT SITTING STILL

3 sata i 51 minut.
Ali Žozefina misli da sam ja ovo odgledao zato što mi je bilo bitnije da se reditelj, kome je ovo prvi (i jedini) film, ubio u 29-oj.
Što nekako baca ružnu senku na sedam i po sati provedenih sa Satantangom ili šest sa onim argentinskim kome sam zaboravio ime onim Ruizovim četvorosatnim. Tj mojom sklonošću da se vrlo rado izmestim u druge svetove na neoprostivo dugo vreme.
Vi slobodno možete da stanete na njenu stranu. (Ona je zaspala već tokom prvog sata)

Odgovoriću prvo na najvažnije pitanje- da li Bo Huov film opravdava svoje trajanje? Ja mislim da da. Jer da smo bili pošteđeni razvlačenja sa junacima za koji sat (ili dva) ne bismo ih na kraju toliko mrzeli. A oni to sasvim sigurno zaslužuju. Ono kad kažu da je "put" važniji od "cilja" u slučaju ovog filma ravnopravno je raspoređeno. Jer cilj, na koji se na kraju filma ne stiže, u velikoj meri opravdava besmislenost samog putovanja.

An Elephant Sitting Still, nazvan prema slonu koji je u cirkusu u gradu Manžuliju odlučio da sedne i da "batali stvar", pripada nečemu što već jeste ili će uskoro postati "Kineski crni talas". Kao i u slučaju "Jugoslovenskog" "crnilo" kojim se bavi nije samo u državnom sistemu koliko u vegetativnom i nervnom sistemu samih junaka. Oni mogu da, manje ili više opravdano, krive druge ljude, ali najveći problem je što nedovoljno krive sebe. Otuda je sve što im se dešava uvek problematično uvećano za njih same i skoro nikada im ne donosi predah ili prestrojavanje u nešto bolje.

Iako radnje i trajanja ima dosta, An Elephant... praktično pokriva jedan dan u životima svojih junaka, dan koji započinje samoubistvom, a završava se pauzom koju autobus koji putuje pravi u nekakvoj neočekivano nenaseljenoj kineskoj vukojebini (bukvalno). Mi pratimo nekoliko priča koje se lagano prepliću sve čvršće se vezujući u čvor. Jedan mladić spava sa ženom svoga prijatelja zbog čega se ovaj ubija. Njegov brat u školi maltretira neke vršnjake i potom slučajno nastrada. Okrivljeni momak pokušava da pobegne u Manžuli. Sa svojom devojkom, koja je opet u vezi sa zamenikom direktora škole u koju idu. Što se također otkriva fatalnog dana. Svi oni imaju neke podjednako sjebane roditelje čiji su životi toliko skrenuli s nekadašnjeg puta da ovi čvrsto veruju da je ovo novi put. Jedan dedica muva se tu sa njima, jer ni za njega više nema mesta u domu, u kome smeta sinu i snaji, a odbija da pređe u nekakav polu-starački dom, ili da proda stan... nešto. Nasilje je i u glasu i u stasu u modernoj Kini. Svako od nas će tokom gledanja više puta usklinuti "Vidi bure baruta!".

Poput svog mađarskog kolege Laszla Nemesa i Hu je neprekidno "za vratom" svojim junacima ni na koji način ne pokušavajući da ih rastereti već ionako teških osećanja. Ono što je meni bilo zanimljivo jeste što se "uobičajeno" u ovakvim sadržajima mladi ljudi predstavljaju kao stradalnici sistema kome su kumovali oni stariji. Neretko oni su i tragične žrtve u pokušaju da sistem slome ili pobede. Ne i ovde. Hu ih mrzi podjednako. Oni su sebični i samoživi mladi ljudi obilato krivi za sve što im se dešava, a naročito za nesposobnost da išta makar i malo promene. Ili, barem, prihvate. Za sve njih spas je u narečenom Manžuliju i kao da treba da počne susretom sa narečenim slonom od koga će naučiti kako da sve efikasno odjebu.

Poslednja scena je naročito zanimljiva. Autobus staje i putnici izlaze iz njega, među njima i ovi naši, što beže. Dok neki šoraju naokolo, protežu noge itd, jedan od naših odlučuje da pimpuje plastičnu flašu i da se potom njome kao loptom dodaje s drugima. Sve skoro izgleda kao cirkuska tačka. A onda se negde u daljini prolomi rika slona. Bolna rika? Besna rika? Opominjuća rika? Rika slona koji i dalje sedi? Ili, ako mene pitate, slona koji je nastavio dalje. Našim junacima sve njihove muke samo su gorivo za ionako besmislene živote, i zapravo njegov jedini smisao. Bez njih oni ne znaju šta bi drugo. A sigurno ih neće naterati da u životu povuku ručnu, sednu, debelo se zamisle i tek onda nastave dalje. Jer to je daleko najteži način.

SELEKTAH: 8minus/10