Neka mi ne zamere Oleg, Srdan i drugi poštovani članovi "autorske dvojke", ali ja ovo britansko ostvarenje mlade Hope Dickson Leach ne mogu da prihvatim kao ništa drugo do kao upozoravajuću demonstraciju otužnog i poražavajućeg stanja tamošnjeg stočarastva
Sad kad sam sve što se o ovom filmu može reći sročio u uvodniku, ne znam čime bih još mogao da vam održim pažnju.
The Levelling ima relativno visok status kod kritike, ali ja sem "magareće usluge" da se na silu podrži jedna (možda) talentovana autorKA, ne vidim ništa zanimljivo što nije mogao da napravi i neki dobitnik finansijskog stimulansa našeg Filmskog centra. Čak šta, u domenu načina na koji se bavi stvarima, Hopein film deluje kao da kaska dobrih dekadu-dve za sličnim, festivalskim ostvarenjima centralne i istočne Evrope.
Film počinje povratkom nesrećno nazvane Clover na porodično imanje na sahranu starijeg brata koji se par dana ranije ubio, u, za nju, i dalje nejasnim okolnostima. Na farmi živi samo njen otac, a povremenu ispomoć mu pružaju lokalni momci. Farma je pored svih mogućih "globalnih" bula poražena i nedavnim poplavama, otac živi u montažnoj prikolici i nada se da će prodajom krava uspeti da namiri dugove i vrati farmu na pravi put. Taj momenat trebalo je da bude krunisan proslavom na kojoj je otac prepustio farmu starijem sinu, nakon čega se ovaj ubio. The Levelling (u poentu naslova nisam prokljuvio) ostatak vremena provodi razvijajući kvazi-trileroznu atomosferu koja paralelno otkriva i dubinu stradanja farme i razloge bratovog nesrećnog isključivanja iz daljeg postojanja.
Neki komplimenti mogu se dati Leachovoj na račun pribranog, hladnog režiranja koje retko popušta emocijama, čime se profiliše zgodna atmosfera za žanrovsko prestrojavanje filma, koje, nažalost, nikuda ne vodi. Iako The Levelling počinje insertom žurke na farmi koja izgleda kao kenraselovski "Wicker Man party", malo stvari u nastavku podgreva atmosferu i smer koja bi vodila film ka lažnom ili stvarnom "hororu", nečemu natprirodnom ili makar "kultom izazvanom", što bi bilo vrlo zanimljivo vraćanje jednoj od najlegitimnijih britanskih tradicija, naročito u ponuđenom ruralnom setingu. Sve što se dešava pre je odraz psihološkog stanja mlade Clover koja po povratku kući ima problema da shvati da je svet od koga je pobegla (na školovanje) u međuvremenu propao pod teretom sopstvene nesposobnosti.
Iako odnosi isprva deluju začudno, The Levelling zapravo reciklira sve festivalima poznate formate otuđivanja i slabosti, i stradanja usled ta dva. Uz dobroznane emocionalne tirade koje su posledica pucanja džakova sa porodičnim tajnama i prećutanim mukama. Čak pri kraju deluje usiljeno i nedovoljno prirodno u svom razvoju.
Nisam siguran ni da finalna metafora da farmeri stradaju kao krave u koje razočarani farmer puca na kraju kao na golubove ili jazavce pre toga, bilo šta znakovito govori o mom životu. Kraj sveta kakvim ga znamo je počeo. Treba se čuditi drugim stvarima, a ne izanđalim razlozima istoga. Bar na filmu. I ako mene pitate.
SELEKTAH: 3minus/10
Sad kad sam sve što se o ovom filmu može reći sročio u uvodniku, ne znam čime bih još mogao da vam održim pažnju.
The Levelling ima relativno visok status kod kritike, ali ja sem "magareće usluge" da se na silu podrži jedna (možda) talentovana autorKA, ne vidim ništa zanimljivo što nije mogao da napravi i neki dobitnik finansijskog stimulansa našeg Filmskog centra. Čak šta, u domenu načina na koji se bavi stvarima, Hopein film deluje kao da kaska dobrih dekadu-dve za sličnim, festivalskim ostvarenjima centralne i istočne Evrope.
Film počinje povratkom nesrećno nazvane Clover na porodično imanje na sahranu starijeg brata koji se par dana ranije ubio, u, za nju, i dalje nejasnim okolnostima. Na farmi živi samo njen otac, a povremenu ispomoć mu pružaju lokalni momci. Farma je pored svih mogućih "globalnih" bula poražena i nedavnim poplavama, otac živi u montažnoj prikolici i nada se da će prodajom krava uspeti da namiri dugove i vrati farmu na pravi put. Taj momenat trebalo je da bude krunisan proslavom na kojoj je otac prepustio farmu starijem sinu, nakon čega se ovaj ubio. The Levelling (u poentu naslova nisam prokljuvio) ostatak vremena provodi razvijajući kvazi-trileroznu atomosferu koja paralelno otkriva i dubinu stradanja farme i razloge bratovog nesrećnog isključivanja iz daljeg postojanja.
Neki komplimenti mogu se dati Leachovoj na račun pribranog, hladnog režiranja koje retko popušta emocijama, čime se profiliše zgodna atmosfera za žanrovsko prestrojavanje filma, koje, nažalost, nikuda ne vodi. Iako The Levelling počinje insertom žurke na farmi koja izgleda kao kenraselovski "Wicker Man party", malo stvari u nastavku podgreva atmosferu i smer koja bi vodila film ka lažnom ili stvarnom "hororu", nečemu natprirodnom ili makar "kultom izazvanom", što bi bilo vrlo zanimljivo vraćanje jednoj od najlegitimnijih britanskih tradicija, naročito u ponuđenom ruralnom setingu. Sve što se dešava pre je odraz psihološkog stanja mlade Clover koja po povratku kući ima problema da shvati da je svet od koga je pobegla (na školovanje) u međuvremenu propao pod teretom sopstvene nesposobnosti.
Iako odnosi isprva deluju začudno, The Levelling zapravo reciklira sve festivalima poznate formate otuđivanja i slabosti, i stradanja usled ta dva. Uz dobroznane emocionalne tirade koje su posledica pucanja džakova sa porodičnim tajnama i prećutanim mukama. Čak pri kraju deluje usiljeno i nedovoljno prirodno u svom razvoju.
Nisam siguran ni da finalna metafora da farmeri stradaju kao krave u koje razočarani farmer puca na kraju kao na golubove ili jazavce pre toga, bilo šta znakovito govori o mom životu. Kraj sveta kakvim ga znamo je počeo. Treba se čuditi drugim stvarima, a ne izanđalim razlozima istoga. Bar na filmu. I ako mene pitate.
SELEKTAH: 3minus/10
No comments:
Post a Comment