BRIGHTBURN

James Gunn, producent ovog filma, je autor Guardians Of the Galaxy serijala i tip koji je skoro najebao zbog tvitova od pre 15 godina.
Brian i Mark Gunn, scenaristi ovog filma, su njegova braća (od...).
David Yarovesky, reditelj ovog filma, uradio je kratki promo za Guardians... sa Davidom Hasselhoffom.
Nači, manje više sedimo u istom kafiću.
I smišljamo film...

I to vam sve napominjem zato što film tako i izgleda- kao dobra ideja, razrađena u par poteza i uz par piva, pogurana moćima najuspešnijeg rođaka i realizovana uz pomoć "mislim da on sad ništa ne radi, a super je tip"-asistencijom Yaroveskog.
Kako se tu zatekla Elizabeth Banks (sem ako ja ne znam da je ona devojka nekog od pomenutih) ostaje pitanje, ali možda želi da proširi svoj spektar žanrovskih uloga, i pobegne od komedija koje su poslednjih godina postale njen trejdmark, i prihvati se ovih dana vrlo lukrativnog horora.

Premisa je stvarno dobra- zamislite da je "Supermen" došao na Zemlju isto kao i Supermen, samo što umesto dobrog i plemenitog Clarka Kenta planeta njegovim ulaskom u pubertet dobija supermoćnog "Damiena" (vidi pod Omen franšiza). Nažalost, niko od upletenih nije znao kako da od ove premise (i zaista sjajnog i sjajno kostimiranog glavnog klinca-demona, Jacksona A. Dunna) napravi dobar film, a deluje da nisu mogli da se dogovore ni kog žanra bi bio taj film. Jer ono što gledamo na momente deluje i kao crnohumorni-satirični slešer (naročito u svojim surovo eksplicitnim dočaravanjima Brandonovih ubijanja), neko je mislio da je u pitanju horor-sci-fi, jer glavni junak naokolo leti kao bilo koji Marvelovac i slično se ponaša, a na trenutke svi se prave da je u pitanju psihološki potkovani horor o detetu demonu i roditeljima koji pokušavaju da nam dočaraju kako se sa takvim "specijalnim" detetom postupa. A relativan fokus na život mladih tinejdžera i dosta simpatične Brendonove pokušaje da u tom svetu nađe svoje mesto skoro da sugerišu i nešto dementniji tinejdžerski film koji bi mogao da parira Stranger Things, recimo.

Radnja filma previše brzo i nekako mehanički napreduje. Pažnja i detalj poklonjeni su samo sladostrasnom dočaravanju stradanja žrtvi, što opet tom preteranošću pre deluje kao vic. Interesantno je da nepobedivo zlo, ipak, pobeđuje. Deluje i da se neko nadao nastavku. Čega, mi se nadamo, neće biti.

SELEKTAH: 3/10