10 September 2019

FRIDUME, NE BUDI PIČKA: ŠIROM - Svet, Ki Speče Konju Cvet = A Universe That Roasts Blossoms For A Horse (tak:til/ Glitterbeat)

Podmukla kulturna aproprijacija ili nova verzija nesvrstanog Laibacha?


Pre svega, morm da kažem da mene iskreno zabole da li deca (i stariji) mažu lice u crno ili nose indijanske perjanice na glavi- podnaslov sam stavio samo da iznerviram domaće i inostrane PC dušebrižnike koji će se primiti i pomisliti da sam namerio da držim lekciju slovenačkim muzičarima što drpaju afričke/ostale audio tekovine. Ako su Laibach mogli da 87.3% svoje karijere izgrade na faux-aproprijaciji zapadne (koliko i istočne) evropske kulture i svet je to uredno cenio i u njihovom pop-art pristupu to prepoznavao čak i kao povod za političke diskusije (koje su istina bile zanimljivije dok su bile iza Berlinskog zida), ne vidim zašto bi sada trebalo da pizdimo ako njihovi "unuci" teritoriju inspiracije i eksploatacije proširuju na stvarnu, fiktivnu ili apstraktnu world/afričku muziku za potrebe svog više post-worldmusic, nego post-rock izdanja.

Iza albuma o kome hvalospeve možete čitati od Guardiana do Quietusa stoje troje slovenačkih muzičara sa akademskim pedigreima i kolekcijom neobičnih instrumenata na raspolaganju koji su odlučili da kreiraju "izmišljenu folk muziku", koja silom prilika tj "silom instrumenata" i neke od vas može da podseti na muziku iz rodne grude. Sličnost je slučajnost. Umetnička sloboda. Posledica globalnog sela. Pretpostavljam da će neki nedobronamerni neustaški filozof imati da prozbori koju pametnu o političkom aspektu čitave stvari. Tj post-kolonizaciji, duha, bez zlostavljanja tela. Otompotom.

Voleo bih da razumete da se moje razmišljačko protezanje na ove, uslovno rečeno- nebitne, aspekte albuma rađa pre svega, jer je muzika nepojamno naporna, konceptualno i idejno daleko zanimljivija od realizacije, i u suštini zvuči kao da je nekadašnja gošća "Dis-patch" festivala, Colleen, napravila etno radionicu, sa ("različito talentovanim") posetiocima festivala. Ili da su Asa-Chang & Junray osmislili "orkestru" za "Dis-Guča" festival u CZKD-u.

Moje uši nisu spremne za kakofonična gudenja u kojima se motivi različitih etno kultura sudaraju kao na klizavom putu ostavljajući utisak fanova odraslih na etiketi Constellation kojima do doticanja (tinejdžerskih) zvezda nedostaje samo malo talenta, ili fokusa.

Pretpostavljam da će poznavaocima etikete Glitterbeat, kojima ovo nije prvo uranjanje u balkanske melose (vidi Dirtmusic, Sevdah Takht Damira Imamovića), biti više "zanimljivo", nego što će im prijati ovo etno-bajanje u potrazi za sidrom, kao i da će eks-polaznici Ring Ring festivala osetiti šta im u životu nedostaje slušajući žalopojanje (Ane Kravanje?) na kraju Low Probability Of a Hug, ali ja sam premator i prepank da bih ovako nešto ugostio u svom salonu.

SELEKTAH: sviranje k***u/10

4 comments:

  1. Upravo spomenuto u emisiji Disco 3000, kao jedina negativna recenzija dosla je naravno iz Srbije.

    ReplyDelete
    Replies
    1. čemu "naravno"?
      čemu anonimno?
      čemu jednoumlje? sem ako ne mislite mojom glavom.

      Delete
  2. Nismo se razumeli. Voditelj emisije Disco 3000 je predstavljajuci recenzirani album to rekao, aludirajuci pretpostavljam na Vas negativni prikaz albuma.

    Inace, slazem se da ne treba da bude jednoumno.
    Anonimno, zato sto je tako dozvoljeno na blogu.
    Poz

    ReplyDelete
    Replies
    1. er vi to meni persirate?!
      anonimno je dozvoljeno, ali lepše je ako upište bilo koje ime (ne mora JBMG) da mogu da vas razlikujem.
      delovalo mi je da se vi slažete s njegovom "osudom" što negativna recenzija "naravno" dolazi iz srbije.
      ali i dalje ne znam da li se i koliko vama dopada.
      i dalje se pitam er vi to meni persirate? pa nisam ja piramida.

      Delete