FRIDUME, NE BUDI PIČKA: KLINAC - U noći (Samizdat)

Moj biser u blatu (NB Ova recenzija je namenjena starijima od, barem, 30 godina)

Šta ja koji... klinac? znam ko je Klinac.
I ukucam, majkemiMire, u Google, "ko je klinac?"
I odmah ubodem ovog Genija, koji mi puno toga "objasni".

Klinac ima 18 godina i zove se Đorđe, rođen je u Beogradu, ali je proveo veći deo detinjstva u Banja Luci. Su-osnivač je grupe Desetka na asa o kojoj (tek) ne znam ništa.

Pre nego što sam izneznanihrazloga na Before/After zavirio da vidim ko je/šta je Albino, nikada pre nisam (ni) čuo za Klinca. Pesma Tišina je verovatno najbolji srpski mejnstrim pop hit od Anastazijinih Rana na ovamo. Mogu da razumem da neko ne može da razume da su te dve pesme pop na istom nivou na kome i slične stvari iz svetskog vrha. Ne bi bilo prvi put da Srbi nemaju sluha za Srbe.

U noći je prvi pravi Klinčev debi. Ima i neko izdanje pre toga, koje se, logično, zove Pre noći, i mislim da je izašlo za Bassivity. Sedam pesama koje traju manje od 20 minuta. Ova generacija ne troši vreme, ni svoje ni moje. Kratko i jasno. Kad malo bolje razmislim, moram da se pitam zašto bi pesme i morale da traju duže, imaju introe, autroe, mostove, brejkove... Sve je to samo navika mojih ušiju. Ali slutim da je to ovde, ipak, znak vremena. Refleksija toga koliko ovi ljudi žele i mogu da se koncentrišu. Možda oni traže od pesme da ih pukne. Sve legitimno.

Kao i trajanje, cenim i da je autotjun odraz stava, stila, lajfstajla, a ne samo muzička alatka koja olakšava stvar. Usudio bih se da kažem da autotjun ovoj generaciji (njenom muškom delu, barem) dosta pomaže da bude iskrena, emotivna i ranjiva, jer joj služi kao neka vrsta maske, distance od nas, vratašca kroz koja mogu da pobegnu u foru ili kemp i odbrane se. Sve pesme ovde progutane su autotjunom i u tom metaliziranom tonu, čini mi se, lakše ja razumeti emocije koje tako sumanuto i radikalno osciliraju, od mraka do zajebancije. Ova generacija je, nema sumnje, sjebana "na ovaj način". Rekao bih da su oni dosta izmireni sa tim kako stvari izgledaju, ne daju se prevariti, vrlo su iskreni po pitanju toga kako stvari deluju na njih i, nažalost, nemaju previše iluzija oko toga koliku ulogu pare igraju u životu, mom, tvom, našem, srpskom, svetskom. To je što je.

Tišina je čudesna pesma. Kaže Klinac da je "noćnoj mori i njemu krevet isti". Poznato mi je. Jedino mi nije jasno kako njemu tišina već vrišti. Tako mladom. Tišina je kao Oliver Mandić u svoje vreme, vrhunski pop setovan na srpske emocije. Ima tu i "Bosna melosa", melodramske Merlin melodije, ali ta "turska" duboko je ugravirana u naš gen. Trep-haus? Trep-soul? Trep-pop? Kao Post Malone samo neočekivano ranjivije i očekivano mračnije. U poslednjih 24 časa čuo sam ovu pesmu 40 puta.

Ostale pesme su u senci Tišine. Za sada. Možda mi je krivo što ne dolaze iz istih mračnih odaja srca. U sumrak je trap-Merlin, sa naglašenim orijentalnim motivima i religiozno-ispovednim tonom koji i Dino katkad preferira. Jedino što je ovo neprejebivije kul. Svetla traju samo 56 sekundi ali poentiraju više nego ceo Drakeov opus- "ti oduvek si najlepša, ali ko si kada ugase se svetla sva". Pametnom (i mladom) dosta. Ne znam šta je "beli vikend". Opraštam sebi jer to je zato što sam star. Korak ispred (sa Elonom) je poskočica koja je godinama daleko od onoga kako ja danas zamišljam dobar provod i uživanje, i životne ciljeve. Medalja je, možda, drugi vrhunac ovog albuma. Stodvadesetprocentna trep-kafana, uz koju mogu da zamišljam da pijani mladi gube razum lome čaše i curi krv. Autotjun ublažava patetični dert stihova i sve deluje kao saundtrak za neku nabudženu akciju, u kojoj se neki mladi "Žarko Laušević" zajebao kao ovaj stari, za ceo život. Neverovatna energija žari u pozadini pesme.

Klinac drži lekciju. Mi nismo imali ovakva obraćanja svoje generacije. Bili smo manje neposredni, manje voljni da pokazujemo emocije (što se, zapravo, i nikada nije promenilo), bili smo "kul", radije. Mi nismo živeli na ovoj vetrometini. Mi se nismo ovoliko snalazili. Mi smo živeli u neka razmaženija vremena. U njihovim godinama. Možda im dugujemo da ih razumemo više nego što traže.

SELEKTAH: 8plus/10