Možda se nećete složiti sa mnom...
Mislio sam da gledam Final Cut iz 2019, a onda sam shvatio da zapravo gledam Final Cut iz 2001, koji je bio deset minuta duži, ali wtf?!, kao da ja, pored serije tolikih briljantnih tekstova o ovom filmu, mogu da vam kažem nešto što niste čuli.
Ali mogu da probam.
Nema sumnje da je Apocalypse Now čudesan film. Što se mene tiče samo bi deo sa pokušajem surfovanja bio dovoljan da mu omogući mesto u filmskoj antologiji.
S druge strane, ja bih voleo da se film završio kada kapetan Willard izađe iz onog hrama u kome je upravo ubio pukovnika Kurtza, i kada svi oni "Vijetnamosi" (prema "Indiosi") padnu na kolena pred njim. Sišao Kurt(z)a da uzjaše Murta- pagansko načelo "samo najjači opstaju" legitimno se nameće kao jedino ishodište rata i kao jedino ishodište ratnika.
Međutim, Coppola je produžio tu sekvencu Willardovim prolaskom kroz masu, izlaskom na brod i povrakom u civilizaciju, koju poziva da bombarduje ovu malo pre napuštenu zonu, dok svuda oko njega odjekuju prizori i zvuci Kurtzovog ropca "the horror... the horror..." kao esencije onoga što je čovek stvorio i sa čim se na (svom) kraju suočio.
Iz tih poslednjih par, nepotrebno, pređenih minuta, ja sam ceo film doživeo kao Coppolin, ne bih rekao čankolizački, ali bih rekao čankolizački, napor da se prednost, ipak, da licemernoj i korumpiranoj civilizaciji nasuprot utopijske, nagudrirane i pan-paganske novotvorevine. I otuda su mi skoro sve epizode u filmu demonstracije nakaradnih pokušaja da se u civiliazciju vrati simulacijom iste- epizoda sa surfovanjem, epizoda sa zečicama koje zabavljaju vojnike, (novoubačena) epizoda sa francuskim zemljoposednicima koji ne mogu da prihvate novu realnost i (opravdano) krive Amere za kreiranje "Viet Conga"... Coppola kontinuirano konfrontira Willarda sa "civilizacijskim korovom", ako tako mogu da kažem- neuništivom potrebom čoveka da u svim okolnostima po svaku cenu kreira privid normalnosti, ma koliko se stvari devijantno izvitoperivale (a scena sa, praktično, silovanim "zečicama" zaista štipa za srce).
Da li je Willard kapitulirao kao čovek, ali ne i kao "američki ratnik"? I da li je Coppolin "čankolizački" film osuda rata, ali ne i patriotizma tj vojnih kodeksa? Da li je zaista civilizacija koja je dovela do svega ovoga i dalje bolja od onoga što je nastalo mimo njene kontrole i u nekoj vrsti psihodeličnog kolapsa duše? I da li je Coppolin film, snimljen daleke 1979, zakasnela moralna osuda "leta ljubavi" i svih njenih hipi nastavaka tokom sedamdesetih, jer surfovanje i "zečice" svakako nisu refleksije puritanske Amerike, već one koja je sebe videla kao progresivnu. Da li je Coppola haos u Americi izjednačio s haosom u Vijetnamu i poručio nam da bi "few good men" sa nepoklebljivijom (samo)disciplinom sve to brzo dovelo u red? Da li je Apocalypse Now apoteoza redu i disciplini, poslušnosti, kao preduslovu opstanka? I tu žrtve i gubitak slobode predstavljaju samo neminovnost, baš kao i "the horror... the horror" koji će se neminovno pojaviti, poput smeća na putu. I da li Coppola kroz Francuze koji osuđuju Amere za novonastali haos, zapravo pokazuje kako bi Ameri trebalo da se ponašaju i ne odustaju od onoga što im pripada (sad kad im pripada i nemaju gde).
Ako je to stvarno tako, onda FUCK YOU, FRANCIS!, jebena kukavice!
SELEKTAH: (jer ga nije završio par minuta ranije) 0/10
Mislio sam da gledam Final Cut iz 2019, a onda sam shvatio da zapravo gledam Final Cut iz 2001, koji je bio deset minuta duži, ali wtf?!, kao da ja, pored serije tolikih briljantnih tekstova o ovom filmu, mogu da vam kažem nešto što niste čuli.
Ali mogu da probam.
Nema sumnje da je Apocalypse Now čudesan film. Što se mene tiče samo bi deo sa pokušajem surfovanja bio dovoljan da mu omogući mesto u filmskoj antologiji.
S druge strane, ja bih voleo da se film završio kada kapetan Willard izađe iz onog hrama u kome je upravo ubio pukovnika Kurtza, i kada svi oni "Vijetnamosi" (prema "Indiosi") padnu na kolena pred njim. Sišao Kurt(z)a da uzjaše Murta- pagansko načelo "samo najjači opstaju" legitimno se nameće kao jedino ishodište rata i kao jedino ishodište ratnika.
Međutim, Coppola je produžio tu sekvencu Willardovim prolaskom kroz masu, izlaskom na brod i povrakom u civilizaciju, koju poziva da bombarduje ovu malo pre napuštenu zonu, dok svuda oko njega odjekuju prizori i zvuci Kurtzovog ropca "the horror... the horror..." kao esencije onoga što je čovek stvorio i sa čim se na (svom) kraju suočio.
Iz tih poslednjih par, nepotrebno, pređenih minuta, ja sam ceo film doživeo kao Coppolin, ne bih rekao čankolizački, ali bih rekao čankolizački, napor da se prednost, ipak, da licemernoj i korumpiranoj civilizaciji nasuprot utopijske, nagudrirane i pan-paganske novotvorevine. I otuda su mi skoro sve epizode u filmu demonstracije nakaradnih pokušaja da se u civiliazciju vrati simulacijom iste- epizoda sa surfovanjem, epizoda sa zečicama koje zabavljaju vojnike, (novoubačena) epizoda sa francuskim zemljoposednicima koji ne mogu da prihvate novu realnost i (opravdano) krive Amere za kreiranje "Viet Conga"... Coppola kontinuirano konfrontira Willarda sa "civilizacijskim korovom", ako tako mogu da kažem- neuništivom potrebom čoveka da u svim okolnostima po svaku cenu kreira privid normalnosti, ma koliko se stvari devijantno izvitoperivale (a scena sa, praktično, silovanim "zečicama" zaista štipa za srce).
Da li je Willard kapitulirao kao čovek, ali ne i kao "američki ratnik"? I da li je Coppolin "čankolizački" film osuda rata, ali ne i patriotizma tj vojnih kodeksa? Da li je zaista civilizacija koja je dovela do svega ovoga i dalje bolja od onoga što je nastalo mimo njene kontrole i u nekoj vrsti psihodeličnog kolapsa duše? I da li je Coppolin film, snimljen daleke 1979, zakasnela moralna osuda "leta ljubavi" i svih njenih hipi nastavaka tokom sedamdesetih, jer surfovanje i "zečice" svakako nisu refleksije puritanske Amerike, već one koja je sebe videla kao progresivnu. Da li je Coppola haos u Americi izjednačio s haosom u Vijetnamu i poručio nam da bi "few good men" sa nepoklebljivijom (samo)disciplinom sve to brzo dovelo u red? Da li je Apocalypse Now apoteoza redu i disciplini, poslušnosti, kao preduslovu opstanka? I tu žrtve i gubitak slobode predstavljaju samo neminovnost, baš kao i "the horror... the horror" koji će se neminovno pojaviti, poput smeća na putu. I da li Coppola kroz Francuze koji osuđuju Amere za novonastali haos, zapravo pokazuje kako bi Ameri trebalo da se ponašaju i ne odustaju od onoga što im pripada (sad kad im pripada i nemaju gde).
Ako je to stvarno tako, onda FUCK YOU, FRANCIS!, jebena kukavice!
SELEKTAH: (jer ga nije završio par minuta ranije) 0/10
Pa kad wilard krene na put generali mu kazu da je kurz poludeo i da se tamo u njegovoj bazi se desavaju svakakve stvari, ali ceo njegov put do tamo kroz teritoriju obelezen je prilicno slicnim ludackim situacijama koje si i sam nabrojao (npr napad na selo zbog surfa) a koji su proizvod upravo prisustva Amera na terenu. Tako da ja taj film i shvatam kao da Kopola hoce da kaze da Ameri definisu kurzovo ponasanje kao necivilizacijko i ludacko samo jer se direktno suprotstavio njima a oni se zapravo isto tako sve vreme ponasaju. Mislim da je vise poenta filma kako je onaj ko drzi moc spreman da svaku situaciju bez obzira koliko ona bila suluda i moralno problematicna prihvati i opravda ako ne ugrozava njihove glavne interese vec radi u njihovu korist, sto mi treba valjda najbolje da znamo iz naseg svakodnevnog zivota :(
ReplyDeleterekao bih da ti i ja (onda) mislimo isto. moj problem je što coppola deluje kao da odobrava ono što ti izvodiš kao njegovu glavnu zamerku americi/svetu/"onima koji drže moć". willard ima toliko prilika da odustane, da se preda, da nasledi i proba nešto svoje, ali ne, on ostaje poslušnik do kraja. zar ne?
DeleteSmesno sto se od ovog filma i dalje trazi poenta i nadporuka kao da smo neki milenijalci
ReplyDeleteFridome, pa Vilard nije ni prikazan kao heroj-lik pa da ocekujemo od njega na kraju katarzu,on je antiheroj by the book - sjeban od starta, cesto bez empatije ili ambivalentan prema desavanjima ... ako se dobro secam cak i hladno dokusuri onu Vijetnamku kad se desi frka prilikom pregleda brodica lokalaca...
ReplyDeleteNe znam, s obzirom da je scenario pisao Milijus kapiram da bi i to tvoje tumacenje Vilarda kao postovaoca vojnih kodeksa i discipline moglo da prodje ali meni to nikad ne bi bila prva varijanta... ja licno nisam siguran da li Vilard ubija Kurca zato sto su mu to naredili ili zato sto Kurc prizeljkuje da ga Vilard ubije kako bi zavrsio sa svim tim...