U BIOSKOPIMA: PTICE GRABLJIVICE (FANTASTIČNA EMANCIPACIJA HARLI KVIN) (BIRDS OF PREY (AND THE FANTABULOUS EMANCIPATION OF ONE HARLEY QUIN))

Bukvalno mi je od drugog minuta bilo jasno da ovo neće biti film u kome ću uživati. Iznenadilo me je samo u kojoj meri.

Kao što ne znate, Birds Of Prey... je jedan od četiri velika holivudska blokbastera ove godine od kojih se očekuje (posebno) mnogo, jer su ih režirale... žene! I, ako je suditi po ovom ostvarenju i trejleru (za drugi od njih) Black Widow, biće ovo jesen samurajki.

Birds Of Prey je, iz razloga znanih samo Warneru, prepušten Cathy Yan, pobednici Sundancea od pre dve godine, koja je do sada uradila samo taj, pobednički, indi-film o mrtvim svinjama koje plove rekom koji nisam gledao. Nešto bi o njoj trebalo da nam kaže i činjenica da na imdb na njenoj stranici nema ni jedne jedine reči u biografiji. Ali, među nama, mislim da nam svima najviše govori to da je žena i azijskog porekla. Jedan od ta dva kriterijuma diskvalifikuje sve mušarce ovoga sveta. Talenat na stranu. I trećem mestu.

Ali, kažimo da to sve nije bitno. Da ste i vi, kao i ja, seli u sedište Cineplexa i poželeli da vidite šta to jedna žena, pa još azijskog porekla, može da donese u solidno izanđali svet superheroja, koji vas ionako ne interesuje naročito.

Prvih pola sata, otkriće vam da je njen, verovatno, najomiljeniji film Lock, Stock And Two Smoking Barrels, Guy-a Ritchieja, kao i da je njegovo postmoderno rediteljsko iživljavanje, sa sloumoušnima, ubrzavanjima, animiranim flešbekovima, ispisima unutar kadra ideal njenog rediteljskog autorstva. Sve ostalo je upotreba jednog te istog zvuka tokom "karate" obračuna i bedna, neduhovita, nešarmantna varijacija na Kill Bill i sve što je Quentin (nije žensko, nap.aut) postigao na tom planu.
Ah, da, treba li da napomenem da je čitav film zamišljen kao nešto manje porodična verzija Who Framed Roger Rabbit?

Sirota Margot Robbie. Ona je zaista sjajna glumica koja se iz filma u film apsolutna prepušta rediteljskim htenjima i maksimalno se daje opštoj zamisli filma. Njen entuzijazam je jedina i samim tim najbolja stvar u ovom filmu. Nažalost, apsolutno ništa ostalo ne podupire njen trud, niti može da mu parira.

Prvo, nije jasno o čemu je ovaj film- usponu Harley Quinn ili formaciji DC-ijevih Charlie's Angels, u formi idiotskih Birds Of Prey. To paralelno tumbanje dve priče uglavnom ide na štetu jednih i drugih, naročito što kraj filma otkriva da će one nakon ovog filma svaka na svoju stranu, tj obe će u manje posećenu istoriju filma. Ako budemo imali sreće.

Drugo, Cathy je prilično neodlučna oko tona svog filma- njeno oslanjanje na "vandalizam" animiranog filma (a la Tom and Jerry) u nekim trenucima nepotrebno je gorko i oporo (sve scene s muškarcima), dok u drugima deluje kao da namiguje Frozen ekipi- kao kad recimo Harley uleti u policijsku stanicu i umesto da ubija policajce mecima, ona u njih puca iz puške sa gas mecima ili mecima sa konfetama. Izgleda lepo, ali Yanino taktiziranje je providno. A i većim delom filma dominira osećaj da se žene biju rukama i nogama, dakle na relativno benigan način, dok muškarci to čine vatrenim i hladnim oružjima. Jedino kada se ženama toleriše upotreba oružja je kada se svete, tj dele pravdu, tj kažnjavaju muškarce.

Treće, Birds Of Prey je, iz samo sebi znanih razloga, preuzeo na sebe da ne bude samo zabavan film o jednoj sajdkikici jednog negativca, već i moralna lekcija koja je sasvim iznivelisana sa holivudskim trendovima. Dokle stvar ide, najbolje govori scena u kojoj, Ewan McGregro, kao muškarac i negativac Roman Sionis, odlučuje da jednoj devojčici ne poštedi život i da je izloži dranju kože lica na živo!!!, samo zato što, obešena naopačke, dok plače pred onim što joj preti pokaže- sline iz nosa!!! Ako nam to nije bilo dovoljno "jasno" (u kakvom muškom svetu žive žene), Cathy će nešto kasnije da nam priredi još jednu scenu poniženja- u kojoj pomenuti Roman šikinara jednu radnicu svog lokala samo zato što je pomislio da mu se smeje (najveći smrtni greh jedne žene u očima muškarca), tako što će je pred svima brutalno razgolititi i naterati da igra na stolu. Scena ima jedan od najbizarnijih "cutova" na sledeći kadar i s obzirom na "build up" deluje kao da je došlo do greške, ili kao da je neko iz Warnera rekao- OK, ne moramo da vidimo kako se ovo iživljavanje završava.

Na sve to Birds Of Prey i za domen ovog komičnog sci-fi realizma ima idiotske rupe u radnji i uverljivosti, njegov pokušaj spajanja "looka" za petogodišnjake i "feela" za čitaoce Njujorkera šlajfuje na svakom koraku, Harley je kao link nejasna i ne uvek simpatična, a ne radi se ni o šarmantnom negativcu. Preostale "ptice grabljivice" možda podmiruju "inkluzivni rajder", ali među njima nema nikakve "kemije", svaka za sebe je dosadna kao smrt i prosto vam je žao što Harley "nije ljubomorna" na njih! Svet Gothama deluje kao retuširani seting nekog od manje uspešnih horor filmova, a akcione scene neuspešno pokušavaju da vrate teren akcije na 1na1 šibanja.

Malo sam ljut na Warner što Maji Miloš nije prvo ponudio ovo.

SELEKTAH: 1/10