Romantična komedija ne uspeva da nasmeje ni kad se vraća u svoje zlatne dane
Ovaj ljupki film svojevremeno mi je preporučila draga Sesilija odagnavši moje sumnje da se radi o još jednom jalovom dnu rečima da je isti njoj baš bio smešan.
The Long Shot, čak i ako zanemarimo somnabulno sumanuto prisustvo Boyz II Men, kao da se radi o bilo čemu relevantnom (čak bi i Colour Me Badd odigrali uspešniju ulogu kao kemp relikivija), i niz referenci na devedesete, kao da je to kontekst koji nas i dalje neposredno okružuje, deluje da je neko iz naftalina nerealizovanih romkomova ranih devedesetih izvukao ostvarenje koje je pokušalo da naivnost romkoma osamdesetih spoji sa nešto robusnijim devedesetim (s posebnim osvrtom na radove Richarda Curtisa).
Dakle, kao što je u romkomovima bilo moguće da Wall Street prince dođe po kurvu na konju dugačkom deset metara i niko nema problem sa izvodljivošću te romkom bajke, tako je i ovde neko zamislio da se ambiciozna ministarka spoljnjih poslova, na svom putu da bude "prva predsednica Amerike", smuva sa momkom koga je bejbisitovala (!!!), a koji je u međuvremenu postao neka vrsta sleker novinara koji svoju inhibiranost privatnim životom kompenzuje posvećenim bavljenjem ozbiljnim temama. I to papirnatim medijima koji su u Long Shot tretirani kao industrija koja ne umire nešto naročito, niti naročito brzo.
Nju igra Charlize Theron, a kako Charlize Theron može da igra i ružnu rudarku kamiondžijku, ovo joj je bio pičkin dim od uloge. Njega igra Seth Rogen. Iako bi za oboje mogli da kažemo da su solidni u svojim ulogama, sam film nije našao ton i način da ih poveže i dokaže njihovu hemiju. Radnja se batrga u skoro parodiranju obrazaca romkoma osamdesetih koji su onomad bili "verovatni realizam", a sada deluju Naked Gun prevaziđeno, dok je finale filma omaž ili ripof (nije li isto?) Love Actually i te vrste romkom prkosa prevaziđenom disbalansu polova i moći koji on sa sobom "po automatizmu" povlači.
S obzirom da se Seth Rogen značajno opire čak i svojim najentuzijastičnijim pokušajima da igra po notama "holivudskog žanra" apsolutno mi je nejasno zašto ovaj materijal nije agresivnije gurnut u "R-rated" romkom gde bi njegov retro fetišizam, ali ovaj put prema ranoj novomilenijumskoj komediji, delovao kao neka vrsta bunta ili provokacije #meToo pokreta koji je praktično ubio romkom žanr insistiranjem na promociji agende, a ne na ismejavanju stereotipa.
SELEKTAH: 3/10
Ovaj ljupki film svojevremeno mi je preporučila draga Sesilija odagnavši moje sumnje da se radi o još jednom jalovom dnu rečima da je isti njoj baš bio smešan.
The Long Shot, čak i ako zanemarimo somnabulno sumanuto prisustvo Boyz II Men, kao da se radi o bilo čemu relevantnom (čak bi i Colour Me Badd odigrali uspešniju ulogu kao kemp relikivija), i niz referenci na devedesete, kao da je to kontekst koji nas i dalje neposredno okružuje, deluje da je neko iz naftalina nerealizovanih romkomova ranih devedesetih izvukao ostvarenje koje je pokušalo da naivnost romkoma osamdesetih spoji sa nešto robusnijim devedesetim (s posebnim osvrtom na radove Richarda Curtisa).
Dakle, kao što je u romkomovima bilo moguće da Wall Street prince dođe po kurvu na konju dugačkom deset metara i niko nema problem sa izvodljivošću te romkom bajke, tako je i ovde neko zamislio da se ambiciozna ministarka spoljnjih poslova, na svom putu da bude "prva predsednica Amerike", smuva sa momkom koga je bejbisitovala (!!!), a koji je u međuvremenu postao neka vrsta sleker novinara koji svoju inhibiranost privatnim životom kompenzuje posvećenim bavljenjem ozbiljnim temama. I to papirnatim medijima koji su u Long Shot tretirani kao industrija koja ne umire nešto naročito, niti naročito brzo.
Nju igra Charlize Theron, a kako Charlize Theron može da igra i ružnu rudarku kamiondžijku, ovo joj je bio pičkin dim od uloge. Njega igra Seth Rogen. Iako bi za oboje mogli da kažemo da su solidni u svojim ulogama, sam film nije našao ton i način da ih poveže i dokaže njihovu hemiju. Radnja se batrga u skoro parodiranju obrazaca romkoma osamdesetih koji su onomad bili "verovatni realizam", a sada deluju Naked Gun prevaziđeno, dok je finale filma omaž ili ripof (nije li isto?) Love Actually i te vrste romkom prkosa prevaziđenom disbalansu polova i moći koji on sa sobom "po automatizmu" povlači.
S obzirom da se Seth Rogen značajno opire čak i svojim najentuzijastičnijim pokušajima da igra po notama "holivudskog žanra" apsolutno mi je nejasno zašto ovaj materijal nije agresivnije gurnut u "R-rated" romkom gde bi njegov retro fetišizam, ali ovaj put prema ranoj novomilenijumskoj komediji, delovao kao neka vrsta bunta ili provokacije #meToo pokreta koji je praktično ubio romkom žanr insistiranjem na promociji agende, a ne na ismejavanju stereotipa.
SELEKTAH: 3/10
No comments:
Post a Comment