Ovo će ionako gledati samo Melova familija, Stari i ja
Za ime Michaela Polisha sam prvi i poslednji put čuo predaleke 1999. kada je njegov film Twin Falls Idaho probrao festivalske hvalospeve i solidno zavredio poređenje sa Lynchom. Čovek je otada snimio 12 filmova od kojih mi se ni sa jednim nisu ukrstili putevi. Iako u dva ili tri glumi Billy Bob Thornton. U krajnjem slučaju i ovom filmu sam prišao samo zbog toga što Melovo ime stoji kao čeono.
Ne znam kako će Stari uspeti da iz ovoga izvuče neki ugao da opravda gledanje, ali ja nisam uspeo.
Force Of Nature bi u nekoj produkciji filmova devedesetih sa dobrim rediteljem mogao bi da prođe kao materijal za skromniju verziju (prvog dela) Die Hard, a u ovoj postmilenijumskoj verziji sa nekim talentovanim rediteljem, barem kao Alexandre Aja, mogao bi da posluži za bolji film nego što je Ajin Crawl bio. Dakle, radi se o filmovima tenzično situiranim na jednoj lokaciji, ovde u stambeni kompleks u Portoriku, unutar koga naši junaci trpe dvostruku opasnost- spoljašnju od oluje koja sve snažnije buja i unutrašnju- od grupe kriminalaca koja je došla da od nekog sina naciste otme vredne slike. Iako bi ovaj geo-politički seting mogao da posluži kao metafora za post-kolonijalne kriminogene eksploatacije, ništa vas ne podstiče da idete u tom smeru.
Problem moćno naslovljenog Force Of Nature je što na više planova njegov "force" stoji samo u naslovu. Počnimo od najbolnijeg- Mel Gibson igra penzionisanog policajca koji je usled bolesti bubrega prinuđen da sedi i gunđa, i kad akcija krene, on će uspešnije i uverljivije dočarati svoju novokreiranu vezanost za Oksikontin, nego što će bujati akcionom energijom. Kako se i zašto Gibson zatekao (baš) u ovom filmu i potom ponudio jednu osrednje treznu ulogu treba istraživati. Druga sila je ("savršena") oluja, koja je oličena u obilatim kišama i jednom poplavljenom podrumu. Njen seting pre deluje zamorno i omogućuje prinudnu izolovanost objekta koji se nalazi u urbanom delu, nego što igra neku dramsku ulogu. Treća sila su sirovi gangsteri predvođeni "dežurni Latinom", Davidom Zayasom, koji u uvodnoj, definišućoj, sceni biva prikazan kao brutalni krimos čija je jedina mana menadžerisanje iole sposobnog tima. Svi krimosi koje on povede u napad na jednog dedu ispostavljaju se sramno nesposbnim za povereni im zadatak.
Polish dosta školski i nespretno uvodi elemente za koje potom ne treba previše inteligencije da se pretpostavi kako će se oni dalje razvijati, što ovaj film još više gura u B-produkciju i nešto što će sigurno završiti na kraju najupornijeg skrola na striming kanalima.
Moj, inače, omiljeni Emile Hirsch solidno se trudi da filmu obezbedi neku dramsku pristojnost, ali njegov greh ovde pre deluje kao nešto što se desilo u romantičnoj komediji po načinu na koji je iskupljen.
Nemojte.
SELEKTAH: 2plus/10
Za ime Michaela Polisha sam prvi i poslednji put čuo predaleke 1999. kada je njegov film Twin Falls Idaho probrao festivalske hvalospeve i solidno zavredio poređenje sa Lynchom. Čovek je otada snimio 12 filmova od kojih mi se ni sa jednim nisu ukrstili putevi. Iako u dva ili tri glumi Billy Bob Thornton. U krajnjem slučaju i ovom filmu sam prišao samo zbog toga što Melovo ime stoji kao čeono.
Ne znam kako će Stari uspeti da iz ovoga izvuče neki ugao da opravda gledanje, ali ja nisam uspeo.
Force Of Nature bi u nekoj produkciji filmova devedesetih sa dobrim rediteljem mogao bi da prođe kao materijal za skromniju verziju (prvog dela) Die Hard, a u ovoj postmilenijumskoj verziji sa nekim talentovanim rediteljem, barem kao Alexandre Aja, mogao bi da posluži za bolji film nego što je Ajin Crawl bio. Dakle, radi se o filmovima tenzično situiranim na jednoj lokaciji, ovde u stambeni kompleks u Portoriku, unutar koga naši junaci trpe dvostruku opasnost- spoljašnju od oluje koja sve snažnije buja i unutrašnju- od grupe kriminalaca koja je došla da od nekog sina naciste otme vredne slike. Iako bi ovaj geo-politički seting mogao da posluži kao metafora za post-kolonijalne kriminogene eksploatacije, ništa vas ne podstiče da idete u tom smeru.
Problem moćno naslovljenog Force Of Nature je što na više planova njegov "force" stoji samo u naslovu. Počnimo od najbolnijeg- Mel Gibson igra penzionisanog policajca koji je usled bolesti bubrega prinuđen da sedi i gunđa, i kad akcija krene, on će uspešnije i uverljivije dočarati svoju novokreiranu vezanost za Oksikontin, nego što će bujati akcionom energijom. Kako se i zašto Gibson zatekao (baš) u ovom filmu i potom ponudio jednu osrednje treznu ulogu treba istraživati. Druga sila je ("savršena") oluja, koja je oličena u obilatim kišama i jednom poplavljenom podrumu. Njen seting pre deluje zamorno i omogućuje prinudnu izolovanost objekta koji se nalazi u urbanom delu, nego što igra neku dramsku ulogu. Treća sila su sirovi gangsteri predvođeni "dežurni Latinom", Davidom Zayasom, koji u uvodnoj, definišućoj, sceni biva prikazan kao brutalni krimos čija je jedina mana menadžerisanje iole sposobnog tima. Svi krimosi koje on povede u napad na jednog dedu ispostavljaju se sramno nesposbnim za povereni im zadatak.
Polish dosta školski i nespretno uvodi elemente za koje potom ne treba previše inteligencije da se pretpostavi kako će se oni dalje razvijati, što ovaj film još više gura u B-produkciju i nešto što će sigurno završiti na kraju najupornijeg skrola na striming kanalima.
Moj, inače, omiljeni Emile Hirsch solidno se trudi da filmu obezbedi neku dramsku pristojnost, ali njegov greh ovde pre deluje kao nešto što se desilo u romantičnoj komediji po načinu na koji je iskupljen.
Nemojte.
SELEKTAH: 2plus/10
No comments:
Post a Comment