Dobra namera koja je ostala samo na tome
Dok za Marka Ruffala znam da je provereni levi i eko aktivista, jedan od onih holivudskih trudbenika koji pokušava da živi ono što popuje, ne znam kako se Todd Haynes zatekao u ovoj rutinskoj obradi oskarovskog materijala.
Dark Waters se bavi slučajem koji još uvek traje, a čije posledice osećamo već decenijama i verovatno će ih osećati i naša deca, i njihova deca i, nadam se, ne i deca njihove dece. Naime, ovo je priča o hemijskoj industriji, koja između ostalog stoji i iza čuvenog "Teflona", koja je godinama krila da ključni sastojak u proizvodnji njihovih bestseler prozivoda, C8, zapravo jeste vrlo opasna i praktično nerazgradiva materija koja kad se jednom zatekne u živim bićima tamo ostaje zauvek i kreira možetezamisliti kakve sve bolesti. Info na kraju filma kaže da je 99% ljudi na planeti fasovalo C8 u manjoj ili većoj količini.
Mark Waters igra advokata Roba Bilotta koji igra korporativnog advokata koji uglavnom brani slične korporacije. Međutim, kada ga angažuje farmer i prijatelj njegove bake, na čijoj je farmi provodio lepe letnje dane svog detinjstva, i kada shvati da se farma, usled hemijskog otpada u svojoj blizini, pretvorila u rasadnika bolesnih i poludelih krava, Bilott kreće da se bavi tim slučajem... I to čini narednih 16 godina efikasno, dok suđenja s "DuPonom" i dalje traju.
Tema Dark Waters obrađena je na način koji ne donosi ništa novo i koji skoro i da ne konstatuje da je, obično makar malo flembojantni, Haynes na mestu reditelja. Sve deluje kao da je on pokušao jednu tradicionalističkiju obradu ovog sadržaja, sa prigušenim prisustvom svojih talenata, a rezultat je film koji najvećim delom izgleda kao doku-fikcija, nešto elaboriranija i skuplja dramatizacija događaja nego što je zatičemo u jeftinim, televizijskim ("discovery") filmovima. Film iako režiran kao triler, tako deluje samo spolja. Ruffalo je raspoložen i posvećen, ali nema šta da igra, najdramatičniji momenti ovog filma su par predvidljivih svađa sa njegovom ženom i jedna scena u kojoj poludela krava umalo napadne Bilotta.
Sve to je prava šteta, jer Dark Waters se bavi nečim čime smo svi pogođeni, a neki i vrlo, vrlo direktno. Možda je najinteresantniji njegov ton, dodatno pojačan tmurnim i vazda jesenje-zimskim danima, koji pesmistički sugeriše da obični ljudi mogu da dobiju hiljade bitaka sa ovim monstrumom, ali da on i dalje dobija rat.
SELEKTAH: 4/10
Dok za Marka Ruffala znam da je provereni levi i eko aktivista, jedan od onih holivudskih trudbenika koji pokušava da živi ono što popuje, ne znam kako se Todd Haynes zatekao u ovoj rutinskoj obradi oskarovskog materijala.
Dark Waters se bavi slučajem koji još uvek traje, a čije posledice osećamo već decenijama i verovatno će ih osećati i naša deca, i njihova deca i, nadam se, ne i deca njihove dece. Naime, ovo je priča o hemijskoj industriji, koja između ostalog stoji i iza čuvenog "Teflona", koja je godinama krila da ključni sastojak u proizvodnji njihovih bestseler prozivoda, C8, zapravo jeste vrlo opasna i praktično nerazgradiva materija koja kad se jednom zatekne u živim bićima tamo ostaje zauvek i kreira možetezamisliti kakve sve bolesti. Info na kraju filma kaže da je 99% ljudi na planeti fasovalo C8 u manjoj ili većoj količini.
Mark Waters igra advokata Roba Bilotta koji igra korporativnog advokata koji uglavnom brani slične korporacije. Međutim, kada ga angažuje farmer i prijatelj njegove bake, na čijoj je farmi provodio lepe letnje dane svog detinjstva, i kada shvati da se farma, usled hemijskog otpada u svojoj blizini, pretvorila u rasadnika bolesnih i poludelih krava, Bilott kreće da se bavi tim slučajem... I to čini narednih 16 godina efikasno, dok suđenja s "DuPonom" i dalje traju.
Tema Dark Waters obrađena je na način koji ne donosi ništa novo i koji skoro i da ne konstatuje da je, obično makar malo flembojantni, Haynes na mestu reditelja. Sve deluje kao da je on pokušao jednu tradicionalističkiju obradu ovog sadržaja, sa prigušenim prisustvom svojih talenata, a rezultat je film koji najvećim delom izgleda kao doku-fikcija, nešto elaboriranija i skuplja dramatizacija događaja nego što je zatičemo u jeftinim, televizijskim ("discovery") filmovima. Film iako režiran kao triler, tako deluje samo spolja. Ruffalo je raspoložen i posvećen, ali nema šta da igra, najdramatičniji momenti ovog filma su par predvidljivih svađa sa njegovom ženom i jedna scena u kojoj poludela krava umalo napadne Bilotta.
Sve to je prava šteta, jer Dark Waters se bavi nečim čime smo svi pogođeni, a neki i vrlo, vrlo direktno. Možda je najinteresantniji njegov ton, dodatno pojačan tmurnim i vazda jesenje-zimskim danima, koji pesmistički sugeriše da obični ljudi mogu da dobiju hiljade bitaka sa ovim monstrumom, ali da on i dalje dobija rat.
SELEKTAH: 4/10
No comments:
Post a Comment