Mogao je ovo biti meksički anti-Training Day
Kada se film završio, i Žozefina i ja smo konstatovali da nam ovih 95 minuta života nikada niko neće vratiti, da su još jednom uzaludno utrošeni na besmisleni pokušaj mejnstrim Holivuda 2020. da može da proizvede iole zanimljiv ili zabavan film. Ja sam se, s druge strane, tešio da, ipak, ima "nečega" u ovom ostvarenju koje je verovatno uradio neki početnik-amater od koga verovatno nikada ništa neće biti, ali je pao sa srcem, sa osećajem da kreira nešto veliko i važno, i sa očiglednom ljubavlju, ako ne, prema filmu, a ono prema filmskom samo-fetišiziranju. Kad ono...
Reditelj ovog filma je David Ayer.
Koji nije režirao samo jedan od meni najboljih superherojskih filmova, već i vrlo zabavni ratni Fury, a da ne govorim da kao scenarista potpisuje Training Day i prvi deo The Fast and The Furious.
Taj David.
Kako i zašto je taj David režirao film koji deluje kao da mu fali jedno sat vremena koji bi nas možda uverili u sve ono što deluje da želi da nam kaže. Najgore od svega je što tih sat vremena verovatno nisu ni snimljeni.
Priča se manje-više dešava u jednom danu, ili je to barem snažan osećaj. David i Creeper (Shia u jednoj od svojih retko neubedljivih uloga) rade kao sakupljači reketa od kriminalaca koji operišu na teritoriji kojom vlada "Wizard" (iz nekog razloga Jimmy Smits nam se otkrije tek pri kraju u dosta nesrećnoj imitaciji sličnog Brandovog momenta u Apocalypse Now). To da su oni sakupljači reketa možda i ne bi bilo toliko jasno da film ne nosi idiotsko ime koje nosi. Elem, u atar neplanirano dolazi novi lik koji želi teritoriju za sebe i on, praktično preko noći, kreira haos za Davida...
U tom patrljku radnje pohranjene su neke zanimljive stvari i namere. "Negativac" Conejo izgleda vrlo, vrlo zanimljivo, i njegova pagansko-demonska priroda dominira filmom. Ideja da se ovde na terenu sudaraju paganski i debelo hrišćanski principi dva zaraćena tima realizovana je bez mnogo sluha za licemerje katolika i sa dosta fobičnim pojednostavljianjem pagana. Nasilje je efektno i neki prizori akcije (napad na Davidov tim), kao i Conejova "fejstajmovanja" ilustruju žestinu i nemilosrdnost sukoba.
Ayer troši minute na patetične telenovela momente Davidovog privatnog života. Bobby Sato koji ga igra nema Ethan Hawkeovu slojevitost, dok Shia štrči iz filma i ispadne iz njega ranije i gluplje nego što su to pompezne najave njegovog lika sugerisale. Na sve to, motiv porodice se dosta mutavo razigrava i "Wizard" iz zatvora deluje kao zli "mastermajn" u pozadini. U krvi do kolena i očiglednom moralnom mulju, Ayer razmatra zasluženu i nezasluženu pravdu, sasvim nepotrebno.
Ali, The Tax Collector je svakako bolji od svih Netflixovih blokbaster akcija.
SELEKTAH: 4plus/10
Kada se film završio, i Žozefina i ja smo konstatovali da nam ovih 95 minuta života nikada niko neće vratiti, da su još jednom uzaludno utrošeni na besmisleni pokušaj mejnstrim Holivuda 2020. da može da proizvede iole zanimljiv ili zabavan film. Ja sam se, s druge strane, tešio da, ipak, ima "nečega" u ovom ostvarenju koje je verovatno uradio neki početnik-amater od koga verovatno nikada ništa neće biti, ali je pao sa srcem, sa osećajem da kreira nešto veliko i važno, i sa očiglednom ljubavlju, ako ne, prema filmu, a ono prema filmskom samo-fetišiziranju. Kad ono...
Reditelj ovog filma je David Ayer.
Koji nije režirao samo jedan od meni najboljih superherojskih filmova, već i vrlo zabavni ratni Fury, a da ne govorim da kao scenarista potpisuje Training Day i prvi deo The Fast and The Furious.
Taj David.
Kako i zašto je taj David režirao film koji deluje kao da mu fali jedno sat vremena koji bi nas možda uverili u sve ono što deluje da želi da nam kaže. Najgore od svega je što tih sat vremena verovatno nisu ni snimljeni.
Priča se manje-više dešava u jednom danu, ili je to barem snažan osećaj. David i Creeper (Shia u jednoj od svojih retko neubedljivih uloga) rade kao sakupljači reketa od kriminalaca koji operišu na teritoriji kojom vlada "Wizard" (iz nekog razloga Jimmy Smits nam se otkrije tek pri kraju u dosta nesrećnoj imitaciji sličnog Brandovog momenta u Apocalypse Now). To da su oni sakupljači reketa možda i ne bi bilo toliko jasno da film ne nosi idiotsko ime koje nosi. Elem, u atar neplanirano dolazi novi lik koji želi teritoriju za sebe i on, praktično preko noći, kreira haos za Davida...
U tom patrljku radnje pohranjene su neke zanimljive stvari i namere. "Negativac" Conejo izgleda vrlo, vrlo zanimljivo, i njegova pagansko-demonska priroda dominira filmom. Ideja da se ovde na terenu sudaraju paganski i debelo hrišćanski principi dva zaraćena tima realizovana je bez mnogo sluha za licemerje katolika i sa dosta fobičnim pojednostavljianjem pagana. Nasilje je efektno i neki prizori akcije (napad na Davidov tim), kao i Conejova "fejstajmovanja" ilustruju žestinu i nemilosrdnost sukoba.
Ayer troši minute na patetične telenovela momente Davidovog privatnog života. Bobby Sato koji ga igra nema Ethan Hawkeovu slojevitost, dok Shia štrči iz filma i ispadne iz njega ranije i gluplje nego što su to pompezne najave njegovog lika sugerisale. Na sve to, motiv porodice se dosta mutavo razigrava i "Wizard" iz zatvora deluje kao zli "mastermajn" u pozadini. U krvi do kolena i očiglednom moralnom mulju, Ayer razmatra zasluženu i nezasluženu pravdu, sasvim nepotrebno.
Ali, The Tax Collector je svakako bolji od svih Netflixovih blokbaster akcija.
SELEKTAH: 4plus/10
No comments:
Post a Comment