Čak i ako mrzite Jugoslaviju (kao ja), Beogradski fantom će vam pobuditi nostalgiju za jednim dobom i jednom zemljom u kojoj je vladao red i u kojoj je jedan momak kvario taj red u interesu i za zabavu onih koji su taj red poštovaliBeogradski fantom/ The Belgrade phantom
r. Jovan B. Todorović
selektah: 7/10
Vlada „The Phantom“ Vasiljević je tokom deset dana Titove posete Samitu nesvrstanih na Kubi 1979. godine jurio Beogradom u belom, ukradenom Poršeu 911. Njegove igrarije sa policijom su za ondašnji živalj bile toliko zanimljive da su Beograđani „iznosili hoklice, šamlice“ (kako neko reče) na Slaviju i tako uz kafu, sokove i zanimacije (d)očekivali Vladin dolazak. Vlada se desetog dana (ne držite me za reč oko brojeva) zakucao u autobus, ali je uspeo da pobegne iz Poršea i izgubi se u gomili. Policija ga je, ipak, navatala par dana kasnije. Ubrzo po izlasku sa dvogodišnjeg oduživanja narodu, Vlada je poginuo na putu Beograd- Niš. Pod i dalje interesantnim okolnostima.
Todorovićev film je polu-dokumentaran osvrt na tih deset dana. Pravo-u-kameru pričaju ondašnji akteri događaja (inspektori, posmatrači, prijatelji, vlasnik ukradenog Poršea i Marko Janković), dok igrane deonice prikazuju Vladine jurnjave i nesposobnu jugoslovensku policiju na čelu sa inspektorom Fanđoom, za koga je Fantom, kako nam to film sugeriše, u tih deset dana od begunca postao rival.
Verujem da bi svaki scenarista na toj liniji odnosa između Fantoma i Fanđoa izgradio dramu ovog filma, relativizujući i dobro i zlo na račun opojnosti rivaliteta. Ili tako nešto. Moja recenzija, pa mogu i da sanjarim.
Meni deluje da za takav film ovde nije bilo para ni u najavi, kao i da Todoroviću tek predstoji borba sa osmišljavanjem i razvijanjem filmske drame. Međutim, ono što smo dobili jeste vrlo simpatičan film, pravi mali žanrovski novitet nastao iz nužde.
Iako su stvarni akteri događaja portretisani ispred crne pozadine, Todorović je efektnom montažom, odličnim izborom replika i povremenim grupisanjem sagovornika (tim inspektora, tim slučajnih posmatrača) uspeo da oživi i duh onog i duh ovog (sagledavajućeg) vremena dopuštajući svojim sagovornicima da budu (auto-)satirični, a da toga nisu ni svesni. Među „naturščicima“ najbolju "ulogu" ostvario je Mladen Majstorović, jedan od tadašnjih „brzih“ momaka, a danas taksista. Njegova neposrednost i više nego simpatična i „namazana“ njuška pobrali su najviše aplauza i tokom i posle projekcije.
U fiktivnom, da ne kažem ekranizovanom, delu, Todorović se odlučio da Fantom (u dobroj interpretaciji Milutina Miloševića) bude odrađen kao koncept- on je tih, ćutljiv, povučen, nepromenljiv, skoro polu-robot. Beogradski fantom o beogradskom fantomu ne otkriva ništa, jer ovo nije film o čoveku, već o simbolu. A u njega su i onda, a i danas će, mnogi učitali šta su hteli. I to im ovaj film dozvoljava. Ono što je još zanimljivo jeste što ovakav Fantom uspeva da se izvuče iz političkog konteksta epohe (na kome reditelj festivalski insistira) i postane intrigantan kao egzistencijalistički junak, poput Melville-ovskih samo-dopadljivih i isto toliko auto-destruktivnih likova šezdesetih. Međutim, sve to bez ozbiljnije dramske radnje i odnosa ostaje samo na nivou skice za portret.
Policijska strana priče nije razigrana koliko se moglo. Nedostaje humora, previše se tu njih muva, a premalo je likova, Fanđo je morao biti pušten ranije na scenu. Pa čak i ako to prkosi istorijskoj građi.
Ono što je trijumf ovog filma jeste što se replike KONAČNO čuju bez problema, kao i to što je, zahvaljući mađarskom direktoru fotografije Andras-u Nagy-ju, vrlo lepo snimljen, naročito imajući u vidu da je većina kadrova u eksterijeru, kao i da budžeta praktično (i verovatno) nije ni bilo. S druge strane, autorima filma može se prebaciti što je Beograd, kao skriveni junak ovog filma, čak i u tako oskudnim uslovima snimanja, ostao neprikazan i bez identiteta. On je samo drum po kome se juri.
Na kraju, setio sam se nesreće koja se desila pre par godina u Terazijskom tunelu kada je neki mladić, čini mi se baš u Poršeu, jureći suprotnom trakom (u nekoj idiotskoj igri) izazvao direktan sudar u kome je stradalo nekoliko osoba (venac i dalje stoji na ulazu u tunel). Ono što sam zapamtio u vestima u vezi sa nesrećom jeste da je odmah po izlasku iz Poršea nesretnik poručio ostalima da će njegov tata sve to da sredi. Nažalost, to je Beograd danas (i dalje).
A ono je bio Beograd beogradskog fantoma. R.I.P.
Sa mesta suvozača,
Slobodan Vujanović
nostalgičan momenat je nesporan, ali je utisak (ne o filmu) opor. pravi fanđo je klasičan pandurski tikvan, samo takav može da izjavi kako je fantom (bio) fantom, a fanđo je ostao fanđo. ljubomorna, namagarčena budaletina koja zna ko je bio i ostao pravi heroj, ali ne daj bože da to prevali preko usana.
ReplyDeleteipak, iz sale sam izašao u velikoj meri izbedačen (opet kažem, ne zbog filma) zato je evidentno da su fantoma ubili. i to svega deset dana po izlasku iz zatvora! ej! takvu šamarčinu komunjare nisu oprostile, a trebalo je. što ti, na kraju, najbolje govori koliko je to bio sistem koga se s nostalgijom (ne) treba sećati.
za film, vrlo prijatnih 4/5.
ja mislim da je pozitivno to što je fanđo uopšte pristao da učestvuje. iako stare rane nisu prestale da ga bole. evidentno. niti će. i to je neka kazna, zar ne?
ReplyDeleteu pravu si, ali je onako odurno nadmen, a u stvari ga kompleksi šibaju 200 na sat i 30 godina kasnije. pa će sad za to da sazna još jedno sto hiljada ljudi :)
ReplyDeletemalo je bzvz što sam ovako lep film sveo na ta dva hejterska momenta (drugi je ubojstvo).
postoji ozbiljna omaska u postavci>
ReplyDeleteovaj film nije radjen bez para, upravo suprotno, pokupio je gomilu fondova i kostao je vise od milion evra. e, pa sad, to ipak nesto menja...
BG nije ni prikazan jer nisu imali kinte da ga preruse da lici na grad od pre 30 godina. ako se obrati paznja, tu su zeleni tramvaji ('poklon grada Bazela' od pre par godina), svetleci stubovi na bus stanicama, tabla za kopirnicu itd.
ReplyDeleteinace, sasvim ok film. dovoljna je ideja koja nema veze sa ratovima iz 90tih i njihovim posledicama, i vec si dva koraka ispred ostalih domacih filmova