Moja najomiljenija serija za sezonu 08/09 završila se pre neko veče 23. epizodom. Završila se sa osmehom. I to (i) mojim.
Vi koji nemate pojma o čemu se radi, evo ukratko. Amy Juergens je petnaestogodišnja tinejdžerka koja nakon prvog seksa, sa školskim n.1 šarmerom Ricky-jem, ostaje u drugom stanju. Serija prati devet narednih meseci njenog života tokom koga se Amy lomi da li da bebu zadrži ili da je da na usvajanje. Paralelno sa tim raspada se brak njenih roditelja. Njena sestra, autsajderka Ashley postaje tinejdžerka. A Ben Boykewich, sin lokalnog proizvođača kobasica, shvata da je Amy žena njegovog života i odlučuje da joj ponudi brak. Večna ljubav se podrazumeva. I, da, Molly Ringwald igra Amy-inu mamu.
Kao što sam već pisao ovde http://www.b92.net/kultura/pop/witches.php?nav_id=335898 S.L.O.A.T. (SLUT?!) izgleda kao inteligentan pamflet američke hrišćanske ’pro-life’ desnice. Dileme oko zadržavanja deteta prevaziđene su iskrenom detinjom simpatijom prema nastavku života, pre nego prema njegovom prekidanju. Ali, ono na šta ova serija pokušava da ukaže jeste da ’pro-life’ odluka uopšte nije jednostavna. Najviše zbog toga što životi ljudi oko Amy nastavljaju da teku sa nesmanjenim (neza)interesovanjem za nju. Ili za sebe same.
Međutim, ono čime S.L.O.A.T. impresionira jeste optimizam da sve muke mogu da se prevaziđu nesebičnom i hrabrom ljubavlju. Junaci ove serije povremeno deluju previše zrelo za svoje godine (ali ne i starmalo!) ili iskazuju razumevanje za bližnjeg svoga kakvo je strano današnjem vremenu, ali ono u šta oni (žele da) veruju nije niti teško, niti neostvarivo. Ako volite.
Svet američkog tinejdžera možda jeste čedniji nego što smo navikli (serija ipak ide na ABC Family), ali nije ispran od (auto-)ironije, duhovitog čačkanja naših slabosti, a ponekad je i vrlo surov kada konstatuje okolnosti u kojima se likovi nalaze. Dodajte tome i druga klasična pogonska goriva teen-soap opere (razvedene roditelje, zaljubljivanja, spletke, seks) i dobićete seriju koja je dramaturški dovoljno dinamična, iako se zapravo vrti u krug. Baš kao i život.
Bizarna stvar u vezi sa serijom jeste i da njena autorka, Brenda Hampton (7th Heaven), ima 57 godina. To delimično objašnjava zrelost s kojom se junaci odnose prema onome što im život donosi, ali i dopušta mogućnost da Secret Life interpretiramo kao izmaštanu, skoro idealnu varijantu odrastanja. Kao sliku života koji ne zanemaruje probleme koji stvarno postoje, ali njihovom rešavanju pristupa sa mnogo više ljudskosti.
Zato je meni gledanje Secret Life Of The American Teenager kao refill na nekoj benzinskoj pumpi za srce.
Osećam se bolje iako ne živim brzo i ne hranim se lako.
I pomaže mi da verujem da je već danas počeo onaj „novi dan“.
No comments:
Post a Comment