Nakon razvoda sa B92 ostao mi je neobjavljen ovaj tekst. Računam da je za mene najpraktičnije da počnem tamo gde sam završio.
PREMIJERE: Operacija „Valkira“
Jedna istorijska fusnota nije dobila najbolju priliku da postane poučan primer generacijama koje dolaze
Operacija „Valkira“/ Valkyrie
r. Bryan Singer
selektah: ni 5, ni 6/ 10 (ali tu negde)
Susret Singer-a i Cruise-a trebalo je, morao je da rezultira velikim filmom. Singer možda jeste priredio Supermenu najskuplju sahranu, ali je zato režirao dva verovatno najzabavnija filma o superherojima između Burton-ovog i Nolan-ovog Batman-a. A pre toga se na dosta autentičan način dotako fatalne privlačnosti prema nacizmu u nisko-budžetnom Apt Pupil. Cruise je, šta god mi mislili o njemu kao suprugu i sajentologu, opako dobar glumac.
Meseci odlaganja, glasine da se Singer i Cruise slažu kao rogovi u vreći, usklađivanje puštanja filma sa drugim Oskarovskim favoritima- samo su dodatno pojačali očekivanja da nam sleduje nešto posebno.
Nažalost, Valkira je samo solidan ratni triler o neuspelom pokušaju nekolicine nemačkih oficira da Hitleru dođu glave leta gospodnjeg 1944. (dobro su se setili!).
Njegova ukriva gradnja počinje već sa nejasnom idejom zašto se ovim događajem bavimo. Pobuna protiv najvećeg krvnika XX veka ne donosi ništa sem opštih mesta ’borbe za slobodu’, ’borbe protiv zla’ i drugih slobodarskih principa. U godini kada mesto ’lidera slobodnog sveta’ zauzima čovek čije vizije (barem za sada) daju nadu da za svet ima budućnosti i kada planeti ozbiljnija opasnost preti od kraha kapitalizma nego od ozonskih rupa, Valkyrie, dosta nategnuto, može biti protumačen kao prilično zakasnelo ’uputstvo za upotrebu’, ili prekor, ljudima oko Bush-a. No, poređenje ova dva Adolfa, čak i u svetlu Bush-ovih modernih koncentracionih logora u Guantanamu, deluje preterano.
Tako Valkyrie, bez mogućnosti da naša srca uskladi sa istorijom koja se ponavlja, od prilike da jednom događaju da mitsk(ij)e razmere postaje zapravo samo njegova rekonstrukcija odn. nenadahnuta žanrovska ekranizacija. U dosta mlitavim rukama starog Singer-ovog scenariste Christoper-a McQuarrie-a, istorijske ličnosti su samo dvodimenzionalni funkcionalni pioni u trileroznom zapletu koji ima i taj peh da njegov ishod već znamo. Cruise-ovog Von Stauffenberg upoznajemo kao oficira voljnog da zaštiti dalje stradanje nemačke, vojničke nejači, koji nakon gubitka oka i desne šake ’preko noći’ postaje prototip nemačkog Spartakusa. Za sve to vreme nema zapitkivanja ’šta si (do sada) radio u ratu, tata?’ i takav odnos prema glavnom junaku sprečava nas da Štafa prihvatimo kao kompleksnu, živu ličnost u kojoj (bi trebalo da) se lome odanost prema Fireru i odanost prema naciji, što se, rekao bih, i želelo da bude tema ovog filma (koji je, inače, oivičen citatima zakletve Fireru i teksta zahvalnice svima koji su mu se suprostavili).
Singer deluje obeshrabreno i Valkyrie režira staromodno (ako ocenjujete spram očekivanja) odnosno staroholivudski (ako želite da date kompliment). Linerani tok praktično je nenarušen, montaža je neprimetna, sem u, opet, ’staromodno’ kontriranim scenama egzekucija zaverenika kada zvučna kulisa divlja nad slikom, dočaravajući ledene trenutke pogubljenja. Fenomenalna scenografija (naročito prizori Hitlerovog ’air force one-a’) ukazuje na to da je priličan budžet ovog filma ($75m), ipak, ponegde skrkan kako je i trebalo.
Na kraju, moje pitanje ostaje zašto je (Amerikanac) Singer poverio većinu epizodnih uloga (Branagh, Nighy, Wilkinson, Stamp, Izzard...) britanskim glumcima čiji akcenat, kao i drugačije glumačko umeće, samo dodatno izdvajaju Cruise-a i narušavaju iovako krhku ’realističnost’ priče. Možda je štedeo na parama, možda je hteo da proturi neki kontroverzni komentar (koji nisam rastumačio), a možda je samo želeo da Cruise-u vrati milo za drago. Kako god, taj iščašeni kasting uneo je život u preparirano telo Valkire.
Iz operacione sale,
dr Slobodan Vujanović
Jedna istorijska fusnota nije dobila najbolju priliku da postane poučan primer generacijama koje dolaze
Operacija „Valkira“/ Valkyrie
r. Bryan Singer
selektah: ni 5, ni 6/ 10 (ali tu negde)
Susret Singer-a i Cruise-a trebalo je, morao je da rezultira velikim filmom. Singer možda jeste priredio Supermenu najskuplju sahranu, ali je zato režirao dva verovatno najzabavnija filma o superherojima između Burton-ovog i Nolan-ovog Batman-a. A pre toga se na dosta autentičan način dotako fatalne privlačnosti prema nacizmu u nisko-budžetnom Apt Pupil. Cruise je, šta god mi mislili o njemu kao suprugu i sajentologu, opako dobar glumac.
Meseci odlaganja, glasine da se Singer i Cruise slažu kao rogovi u vreći, usklađivanje puštanja filma sa drugim Oskarovskim favoritima- samo su dodatno pojačali očekivanja da nam sleduje nešto posebno.
Nažalost, Valkira je samo solidan ratni triler o neuspelom pokušaju nekolicine nemačkih oficira da Hitleru dođu glave leta gospodnjeg 1944. (dobro su se setili!).
Njegova ukriva gradnja počinje već sa nejasnom idejom zašto se ovim događajem bavimo. Pobuna protiv najvećeg krvnika XX veka ne donosi ništa sem opštih mesta ’borbe za slobodu’, ’borbe protiv zla’ i drugih slobodarskih principa. U godini kada mesto ’lidera slobodnog sveta’ zauzima čovek čije vizije (barem za sada) daju nadu da za svet ima budućnosti i kada planeti ozbiljnija opasnost preti od kraha kapitalizma nego od ozonskih rupa, Valkyrie, dosta nategnuto, može biti protumačen kao prilično zakasnelo ’uputstvo za upotrebu’, ili prekor, ljudima oko Bush-a. No, poređenje ova dva Adolfa, čak i u svetlu Bush-ovih modernih koncentracionih logora u Guantanamu, deluje preterano.
Tako Valkyrie, bez mogućnosti da naša srca uskladi sa istorijom koja se ponavlja, od prilike da jednom događaju da mitsk(ij)e razmere postaje zapravo samo njegova rekonstrukcija odn. nenadahnuta žanrovska ekranizacija. U dosta mlitavim rukama starog Singer-ovog scenariste Christoper-a McQuarrie-a, istorijske ličnosti su samo dvodimenzionalni funkcionalni pioni u trileroznom zapletu koji ima i taj peh da njegov ishod već znamo. Cruise-ovog Von Stauffenberg upoznajemo kao oficira voljnog da zaštiti dalje stradanje nemačke, vojničke nejači, koji nakon gubitka oka i desne šake ’preko noći’ postaje prototip nemačkog Spartakusa. Za sve to vreme nema zapitkivanja ’šta si (do sada) radio u ratu, tata?’ i takav odnos prema glavnom junaku sprečava nas da Štafa prihvatimo kao kompleksnu, živu ličnost u kojoj (bi trebalo da) se lome odanost prema Fireru i odanost prema naciji, što se, rekao bih, i želelo da bude tema ovog filma (koji je, inače, oivičen citatima zakletve Fireru i teksta zahvalnice svima koji su mu se suprostavili).
Singer deluje obeshrabreno i Valkyrie režira staromodno (ako ocenjujete spram očekivanja) odnosno staroholivudski (ako želite da date kompliment). Linerani tok praktično je nenarušen, montaža je neprimetna, sem u, opet, ’staromodno’ kontriranim scenama egzekucija zaverenika kada zvučna kulisa divlja nad slikom, dočaravajući ledene trenutke pogubljenja. Fenomenalna scenografija (naročito prizori Hitlerovog ’air force one-a’) ukazuje na to da je priličan budžet ovog filma ($75m), ipak, ponegde skrkan kako je i trebalo.
Na kraju, moje pitanje ostaje zašto je (Amerikanac) Singer poverio većinu epizodnih uloga (Branagh, Nighy, Wilkinson, Stamp, Izzard...) britanskim glumcima čiji akcenat, kao i drugačije glumačko umeće, samo dodatno izdvajaju Cruise-a i narušavaju iovako krhku ’realističnost’ priče. Možda je štedeo na parama, možda je hteo da proturi neki kontroverzni komentar (koji nisam rastumačio), a možda je samo želeo da Cruise-u vrati milo za drago. Kako god, taj iščašeni kasting uneo je život u preparirano telo Valkire.
Iz operacione sale,
dr Slobodan Vujanović
No comments:
Post a Comment