Uspeo sam da pribavim ovaj film Mareka Less Than Zero Kanievskog. Brže nego što sam mislio.
I?
Pa nije baš nešto. Iako ga je Rupert Everett nahvalio u svojoj fenomenalnoj autobiografiji, baš kao i komad Julian-a Mitchell-a po kome je rađen (koji je napisao i scenario), Another Country jednostavno ne zna o čemu je.
40-tih godina prošlog veka Guy Burgess je batalio Englesku za Rusiju i postao jedan od najpoznatijih špijuna koji je radio protivu svoje zemlje. Another Country se slobodno interpretirajući činjenice bavi poslednjom godinom njegovog školovanja u prestižnoj privatnoj školi Eton gde su se prvotimci svoje zemlje učili čojstvu, džentlemenstvu i junaštvu na kome Imperija počiva.
Moram da priznam da sam impresioniran koliko anti-Britanski (anti-Ujedinjeno Kraljevski) je ovaj film. Međutim, zgražavanje nad zaista fašistoidnim sistemom škole (koji i bukvalno i metaforično reflektuje Imperiju), nije baš sasvim objektivno s obzirom da se sa protivničke strane svemu tome nalaze jedan gej i jedan komunista (gej je postao ruski špijun, drug je zaginuo u ratu), jer oni koji su u manjini (recimo- pametni ljudi) najebavaju u svim sistemima i tu, ovaj imperijski, nikako ne može biti nešto poseban trn u oku.
Another Country jeste lepo slikan i vešt u dočaravanju svakodnevnih školskih obreda, epizodisti su sa svojim manama i zlobama trijumfovali ubedljivije od glavnih junaka. Rupert Everett, a to priznajem teška srca, je zaista očajan glumac. Čak i kad igra ono što je (a pišem ovo kao da to nešto znači). Njegovo nežno lice i mile oči izazivaju simpatiju, ali konstantna tetkasta nadlakćivanja i podlakćivanja kao glumačka sredstva jednostavno izgledaju trapavo. Njegov Guy je razmažena, romantična dušica koja sebično leleče nad sopstvenim mukama, sasvim sigurno spremna da zanemari sve ostale probleme Imperije, samo kad bi se, eto, ljubav oslobodila. I zato mi je teško da poverujem kako je bekstvo u Staljinovu Rusiju za njega bilo bolji dil.
Dosta prosečnom utisku doprinosi i to što okvir filma predstavlja poseta (pretpostavljam) engleske novinarke ostarelom Guy u Rusiji, pa je čitav film njegov osvrt na ključni period. I kada ga ona na kraju upita da li mu nedostaje neko ili nešto iz domovine, on kaže- „Samo kriket“.
Ova cinična opaska jeste finalna šlajmara na solidno elaborirani traktat o manama starog Kraljevstva, ali u isto vreme ona odaje jedan „sooo gay“ salonski prkos zbog čega ishodi svih vođenih „bitki za ravnopravnost“ nisu bitni dok god su svetla na borcima, a oni u tip-top formi. I jedino gledano iz tog ugla, Another Country danas može biti poučan i zanimljiv film. iThink.
No comments:
Post a Comment