The Uninvited (2009)
Ne znam koliko ću uspeti da vas ubedim da je The Good Son oldskul masterpis (srp. starovremenski osmišljeno remek-delo) obzirom da sam tek na polovini gledanja shvatio da sam jednom davno ovaj film već gledao i da mi se i tada vrlo dopao. Ali rad mog memory disc-a odavno je predmet sprdnje među mojim prijateljima. Ha-fakin-ha.
U ovom filmu Joseph-a Stepfather Reuben-a, najbolji glumac svoje generacije, Macaulay Culkin igra dečaka Henry-ja koji je spoznao jednu od najvećih životnih začkoljica- da tek kada shvatiš da možeš da uradiš šta god poželiš, postaješ sasvim slobodan. Scenarista Ian McEwan (koji će par godina kasnije napisati roman Atonement po kome je snimljen dosta traljav i isprazan film u kome jedno drugo dete greši dušu) lukavo je ovu hedonističku premisu prikačio jednom dvanaestogodišnjem detetu koje tek treba da stekne sve one (mahom moralne) okove koje će ga sprečiti da u životu ostvari ono prvo, odnosno nikada ne dosegne ono drugo. U takvom frontalnom sudaru sa čistokrvnom slobodom Henry će blago zakovrnuti i svojim ponašanjem početi da liči na Damien-a. Kako kog Damien-a?!...
Drugu polovinu ove priče čini odnos koji se razvija između dečaka Marka (Elijah Wood), kome je majka upravo umrla, i njegove strine Susan, Henry-jeve mame, čiji mlađi sin, Richard, se nesrećnim slučajem udavio u kadi pre skoro godinu dana. Ova postavka ostavlja prostor za interpretaciju filma kao dvoboja dva Edipa i donekle utiče na to da Good Son nikada ne postane neka vrsta Henry- Young Portrait of a Serial Killer.
Porodična kuća na ivici okeana, zima, savršen seting za promišljanje stvarne snage smrti, koja je i ne toliko skrivena tema ovog filma. Reuben režira nenametljivo i sva jeza ovog filma dolazi od jednostavne činjenice da su sitna deca akteri jednog prvoklasnog trilera. Neke scene (veranje u kućicu na drvetu, rvanje na ivici iznad okeana) i dalje deluju apsolutno neverovatno i čovek ne može, a da se ne zapita- kakvi su to roditelji koji su dozvolili svojoj deci da glume ovako i u ovako nečemu?
The Uninvited je vrlo slobodan rimejk korejskog (pa sigurno nije Severna Koreja) horora A Tale Of Two Sisters. Što ja nisam znao, pa mi se film do prosvetljujućeg preokreta činio kao neočekivano solidan, na momente čak hičkokovski (kunem vam se!) triler. Ne bih sad umeo da uperim prstom i kažem na koji Hitchcockok-ov film tačno liči, ali bilo je nečega u atmosferi, u sunčanim danima, u kući na obali okeana, u lepim ženama, u paranoji u koju upada glavna junakinja pred misterioznim vibracijama stvarnosti. A možda sam ja samo zaneseno hteo u to da verujem.
Emily Lemony Snicket Browning je kao demonolika Anna odlična, ali ne bih se baš kladio na svetlu karijeru ako nastavi da traži hleba u ovakvim drešinama.
Sa malo bejbidžejnizacije svih likova, uz odricanje od imbecilnog tvista na kraju filma, The Uninvited je mogao da bude odličan triler o komplikovanim posledicama snažne sestrinske ljubavi, komplikovanom (ljubavnom) odnosu oca i njegovih kćeri iz koga se upravo iselila bolesna majka, da bi se neplanirano uselila očeva ljubavnica, o kolektivnoj paranoji ili o svemu tome... Nažalost, braća Guard nisu imali strpljenja da se u ovom pletivu pozabave sitnijim vezom.
selektah: superrazočarana dvojka/ 10
No comments:
Post a Comment