photo: Johan Renck, Plan B, april 2009Koji sam ja debil!!!
Pročitajte šta sam na selekti napisao za album Fever Ray- “Sestra Karin zaronila je duboko u tmine elektronike ’The Knife’ podmornicom, ostala bez kiseonika, odslušala poslednje otkucaje srca (jedini ritam), a zatim se prepustila hladnoj večnosti. Da je (i) brat bio tu sve bi se pretvorilo u tehno party na dnu mora. Ili ’još jedan album The Knife’. (S: ****)“
A onda odem na Pitchfork i pročitam intervju sa Karin i čujem da je kraljica želela (prvo „L“ kao Britney) da dosegne soničnost Phill Collins-ove In The Air Tonight, a da muzikom dočara Ian Hammer-ove (ili ianhammeraste) Miami Vice teme koje pokrivaju trenutke kada Sonny i Rico gliserom jezde ka zalasku sunca.
Šta ti je potreba za suncem!
Odem, preslušam ponovo i... Stvarno je očigledno, naročito kod pesama broj dva i pet: When I Grow Up i Triangle Walks. Jedino što treba malo vremena da sebi dočarate kao izgleda Miami u Finskoj (ZNAAAM da je ona iz Švedske!), kao i da su S & R verovatno sličniji jetiju nego Don-u Johnson-u i Phillip-u Thomas-u.
Imam još jednu ideju! Da li ste gledali film The Descent iz 200šeste-sedme?! O nekoliko drugarica koje idu na hajking po pećinama pa naiđu na... pa posle... Imam fleševe na taj film (i jedan od najboljih horora svih vremena, if you ask me, and not Amy) dok slušam Fever Ray. Dugo nisam čuo muziku koja bolje dočarava osećaj klaustrofobije, sve vreme slušam pogrbljeno i imam utisak da je neko iza mene... i da treba da bežim.
Spasonosno rešenje je da slušate dok vozite bajs. Onda Fever Ray ima erkondišn efekat. I sve deluje kao da iz zime bežite ka proleću. Koliko god to pretenciozno zvučalo, ali- nije li to sva poenta života?
re-selekta: 5 zvjezdica!
No comments:
Post a Comment