Ovo mi je bila jutarnja serija tokom nekoliko poslednjih dana. Za uz doručak. Obično napravim lakše svarljiv izbor.
John Adams bio je prvi potpredsednik Amerike i njen drugi predsednik. Pre i posle njega predsednikovali su George Washington i Thomas Jefferson. Njih trojica su, praktično, zajedničkim radom ujedinili 13 (ili 11?) američkih država u pra-Ujedinjene Američke Države. HBO-ova serija prati prvih pedeset godina Amerike odn. poslednjih pedeset godina života John-a Adams-a.
Mnogi kritičari su kritikovali ovu, inače dojaja iznagrađivanu, seriju zbog lošeg kastinga. Mislim da su na umu imali glavu Paul-a Giamatti-ja (koji igra Adams-a) koja je poput express-lonca uvek na ivici eksplozije. Međutim, taj utisak je dosta pomogao da Adams-a ne doživimo samo kao sujetnog političara i državnika, već kao čoveka koji nije štedeo ni sebe, a ni druge, zarad istine i pravde. Zato je, valjda, i doživeo devedeset i jednu godina (prevedeno u današnje vreme J.A. je živeo oko 165 godina).
Giamatti-ju je kao kontrast data Laura Linney (kao Abigail Adams), čija sedativna ličnost je nebrojano puta bila glas kompromisa. Od ostatka kasta spomenuo bih da je Tom Wilkinson fenomenalan kao horny starkelja Benjamin Franklin, a John-ovu odraslu kćer Abigail igra moja omiljena Sarah Polley.
Prve dve epizode su prilično suvoparne po pitanju drame i uglavnom su rekonstrukcija političke epohe i neupućenom gledaocu treba vremena da pohvata oko čega se ekipa deli, a oko čega ujedinjuje. Samo najuporniji će se odlučiti da nastave dalje.
Nakon toga, u prvi plan dolazi Adams, pravdoljubiv, istinoljubiv i sujetan do bola. Kombinacija ovih vrlina i mana obezbeđuje naše interesovanje za junaka, ali i ekranizaciji daje podstreka za sitne drame. Poslednja epizoda je svakako najemocionalnija, jer pored neočekivanih tragedija, starost donosi suočavanje sa sopstvenim likom i delom.
U suštini, van konteksta istorije, John Adams je priča na tri nivoa. Onaj najveći bavi se njegovim 54 godine dugim brakom sa Abigail koja mu je bila verni pratilac i savetnik tokom cele karijere. Ovaj odnos podrazumeva i osvrt na Adams-ovu porodicu u kojoj se on nije pokazao kao baš najbolji tata, ali je bio poštovan otac.
Drugi nivo priče je Adams-ov pokušaj da se oslobodi političke i svake druge senke George-a Washington-a, a treći je njegovo lično i političko prijateljstvo sa Thomas-om Jefferson-om, koji je u interpretaciji sjajnog Stephen-a Dillane-a, izgleda bio najintrigantnija ličnost epohe. Čemu, nažalost, nije posvećeno dovoljno pažnje.
Sad treba da odlučim da li ću od sutra da zaplovim sa Battlestar Galactica-om ili ću da valjam kristal met sa ekipom iz Breaking Bad. Posavetujte.
breaking bad uvek
ReplyDeletedunja