NADZIRAČI/ Watchmen
r. Zack Snyder
selektah: 8/ 10
Iako sam strip Nadzirači dobio još daleke 2008. godine i to pre nego sam saznao da će se snimati film po masterpisu/masterklasu Alan-a Moore-a, do same premijere, u trci sa vremenom po kojoj bi se mogao snimiti Speed 3, stigao sam samo do 243. strane. Tako da sam vam ja samo 59.33% pouzdan sagovornik glede uspešnosti transfera ovog stripa u svet „pokretnih fotografija“ (kako je Vlado Georgiev kod Uvek budne Ivon pre neki dan definisao „film“).
Ne znam odakle da počnem. Ne bih da zvučim previše ozbiljno, ne bih da pomislite da ja to umem previše stručno, a, ipak, bih da kažem nešto.
Do sada ste već morali čuti (od starije braće) da je ovaj strip nemoguće pretočiti u dobar film. Najbolji argument za to je da Nadzirači jednostavno nisu filmski materijal, da su tromi, preopširni, prepuni flešbekova, da su, iako kultni, prilično nepoznati širokim narodnim masama (i samim tim potencijalno mogu biti komercijalna grobnica za svoje ekranizatore), kao i da je njihov pesimistički pogled na svet lakše razumeti u intimnom provodu sa papirnatim stranicama nego u punoj sali među „pokretnim fotografijama“.
Moraću da vas razočaram. Zack Snyder je uspeo u nemogućem. On je napravio manje trom film, dovoljno opširan da ga mogu razumeti i oni koji čitaju samo Hogara u Politici, stigao je da nas vrati u prošlost čak i kada nije morao. Ispoštovao je kult, ali ne verujem da je udovoljio širokim narodnim masama (čemu worldwide zarada od $170m, na film koji je koštao $150m najbolje svedoči). Ono što je vredno poštovanja jeste da je Moore-ov pogled na svet ostao podjednako pesimističan, kao i da Batman tim povodom može da mu popuši.
Iako su Nadzirači vizuelno impresivni, pre svega oživljavanjem Moor-ove/Gibbons-ove vizije „lažnih osamadesetih“, u kojima Richard Nixon uživa u svom petom uzastopnom mandatu, čini mi se da Snyder upravo najviše trijumfuje vrlo kontrolisanim razabacivanjem tehnoloških akrobacija po kojima se proslavio u 300. Sem ekstravagance na Marsu u Nadziračima nema sekvence koja bode oči svojom CG-arhitekturom.
Troma neo-trilerovska struktura prve dve trećine filma biće pozamašan zalogaj za gledaoce koji su, recimo Zodiac-a gledali iščekujući Seven, ali Snyder, kao i Moore, vodi priču tako da do trenutka kada naši junaci konačno nešto urade mi imamo kompletnu predstavu o njima, kao i da možemo da razumemo ko je i zašto bio „za“, a ko „protiv“.
Baviti se posebno svakim od likova i njegovom epizodom oduzelo bi mi previše vremena, a nakon stripa i filma sumnjam da bih vam ja ponudio najbolju verziju. Da probam...? Što se mene tiče meni je Rorschach-ova priča bila... najfilmičnija. U ostalom, njegov lik i njegovo osećanje za (ne)pravdu čini kičmu ovog filma.
Na kraju, pozabavio bih se i porukom ovog filma (kaplju spojleri, pazite!). Moore-ova verzija sveta, napravljena pre više od 20 godina sluti i sada. Iako Nadzirači žive u fazi produženog Hladnog rata, unutar cvrčeće krize koja je bliskija onoj Kubanskoj, sve rečeno važi i danas i to, nažalost, svakog dana. Čovečanstvo odgojeno na nebrizi za bližnjeg svoga tek nakon surovih potresa vraća se svojim humanim korenima. Tu možda malo bljutavo stoji vizuelna paralela ground zero-a u Nadziračima sa sveže pokopanom rupom (na srcu Amerike) nastalom nakon 11. septembra.
Uverljivost poruke da čovek mora da izgubi jako mnogo da bi shvatio jako malo danas je prihvatljivija sa više pomirljivosti nego ikada. Možda i sa više ravnodušnosti.
Čovek koji nadzire Nadzirače,
Slobodan Vujanović
PS Mislim da Nadzirače ovih dana možete da kupite povoljnije nego inače. Počnite odavde http://www.beliput.co.yu/ , kažite da sam ja vas poslao i tražite Bokija Đokovića.
No comments:
Post a Comment