Баш сам одабрао дан да се обратим јавности поводом свог јубилеја- једни лелечу да ли ће им бити враћене све паре узалуд утрошене на тек отказане DM, а други (или ти исти) прослављају 20 година Б92 блиским сусретима са слављеницима у Пионирском парку.
Нисам имао намеру да будем нешто претерано озбиљан овом приликом. И надам се да нећу да будем.
Земља у којој живимо је баш јадна. И тај утисак вас неће изневерити чак и ако очи склоните од парламентарног и ванпарламентарног смећа.
Већински грађанин данас у Србији живи као тржишно заштићена свиња.
Сва његова права на живот који живи одбрањена су и изаргументована тиме да сви показатељи (Стратеџик Маркетинга) јасно указују на то да грађани Србије не знајући за боље не само да не желе боље, већ не желе ни да знају за боље. У чему им наша држава максимално излази у сусрет.
(Након овог пасуса био сам исписао шест верзија јодловања на тему како нам је, али сам их прецртао бекспејсом, јер то је територија по којој пливамо као Цеце у Пешчанику)
МИ, који можемо, морамо.
МИ, који хоћемо, сами морамо да откријемо „како“.
И док спавамо, морамо да сањамо.
Ја желим да свој блог, МИСЛИТЕ МОЈОМ ГЛАВОМ (јер само њу имате...), колико могу погурам у правцу некаквог културног портала на коме ћете моћи да се информишете (барем то) о томе шта ја мислим да је боље за (све) нас.
У то име, ускоро ћу затражити помоћ неких својих пријатеља не бих ли побољшао (лепа реч, а?) квалитет и продукцију садржаја.
У то име, од вас тражим САМО да милима и недрагима пошаљете линк за овај блог. Нека сами виде о чему се ради. Или да им повремено (кад већ не може чешће) пошаљете линк за неки од текстова који вам се допао или мислите да би их занимао.
Заправо, од вас тражим само да не будете лењи, да не преврнете очима на прилику да ваш ентузијазам одради сет кондиционих вежби.
Кажу да свиња има такву конструкцију вратних костију и мишића да јој је сиротој немогуће да подигне главу и види звезде.
Али ако јој под њушку гурнете огледало, има наде.
Хвала мојим фолоуверима, коментаторима и свим случајним читаоцима!
За још хиљаду постова, ја вам свима наздрављам!
ovaj vižual ti je čaroban.
ReplyDeleteda ne imenujem detalj koji skoro da remeti poimanje prostora na gorepomenutom.
bravo ti ga!
čestitam na vrednom jubileju...pritom uspeh je još veći jer nije u pitanju samo cifranje do brojke 100 već ono što ona u tvom slučaju predstavlja - kontinuirani kvalitet tekstova uz autentičan stil pisanja ...zaista uživam u tvom blogu jer je to jedna od stvari koja daje utehu da nas nije baš tako malo (koji misle mojom/svojom/tvojom glavom), samo smo se izolovali u male hermetične zajednice..verujem u iskrene namere oplemenjivanja naše žabokrečine - vreme je za fight!
ReplyDeletepozdrav
mario
:)
ReplyDeletemaja
Uz velike čestitke na trocifrenom blogu, javljam se na regrutaciju.
ReplyDeleteJa već kačim i nastaviću da kačim linkove.
Borim se protiv lenjosti (svoje i tuđe).
Ne zanima me da li ima ili nema smisla, da li svinja želi da vidi zvezde ili ne želi...jer ono što čovek mora - on MORA. A sve je lepše kad ima i drugih. Onda shvatiš da nisi lud.
Samo napred! Da dokotrljaš bar još tri nule na ovu cifru!
Katarina
"protest je kad kazem da me nesto ne zadovoljava.
ReplyDeleteotpor je kad se potrudim da se ono sto mi se ne svidja vise ne pojavljuje."
urlike majnhof
samo napred!
danilo
cestitke...uvek tu,
ReplyDeleteyour o.