Pali smo, jer smo bili skloni padu. Tako beše?
Deveti album Preachersa! Vau! Kada su se pojavili delovalo je da će eksplodirati pre drugog singla (You Love Us). A zapravo je samo Richey eksplodirao. Nisam sentimentalan spram te činjenice, ali i dalje imam poštovanja za svakoga ko će se iskasapiti samo da bi novinaru NME-ija dokazao da je ozbiljan. To nije foliraža. Foliraža je kad kažete da ste biseksualac koji nikada nije imao homoseksualno iskustvo. A ložili smo se i na to…
Preachersi su i pre Richey-a bili sve i svašta, bratbratu. Prvi album bio je pokušaj izmirenja uzora iz Amerike i Engleske, drugi je bio Bon Jovi, treći je bio i ostao ćorsokak Britpopa (hebiga, drugari- 1994.!) u koji ulazi samo ko mora. Nakon Richey-a rekao bih da je bend odahnuo i pomirio se sa tim da ima veće šanse da postane “glas generacije” ako bude radio isto što i Bono Vox. I tako je rođen “stadionski rok koji se može tolerisati zarad naše dece”. Send Away The Tigers (iz 2007.) bio je očajan pokušaj povratka na nešto rokerskije pute, ali je manjkao jednostavnim hitovima kao Gold Against the Soul.
Journal For Plague Lovers je album baziran samo na stihovima koji su ostali iza Richey-a. Neće biti singlova, jer ovo je celina koja se mora zgutati odjednom. I što više slušam ovaj album (a dok ovo pišem na petom sam obrtanju) čini mi se da je to i moguće i ne-toliko-neprijatno koliko mi se učinilo na početku.
Ne mogu da govorim samo o stihovima. Na netu ih jos uvek nema, a obraćanje pažnje na stihove tokom slušanja muzike (sem u Mozzovom slučaju) za mene je uvek bila sekundarna i nerada aktivnost.
Journal For Plague Lovers, kao zbirno audio iskustvo, dakle, deluje kao neki grejtest hits njihove karijere. Ima epskih refrena (Doors Closing Slowly, Me and Stephen Hawking), ima melodramatičnih balada (This Joke Sport Severed), ima tenzije u atmosferi (Peeled Apples), ima solaža (Marlon J.D., All Is Vanity), a ima i bondžovija (She Bathed Herself In A Bath of Bleach, Pretension/ Repulsion)… Za deveti album ovo je više nego odlična strategija i spram starih i spram novih fanova. U ovom trenutku MSP su vrlo blizu tačke u karijeri u kojoj je Rick Rubin pokupio Pepperse i od njih napravio zarazni mejnstrim zapostavljajući upravo čeone tačke njihovog dotadašnjeg identiteta. Nešto slično, zapravo, desilo se Preachersima prvi put slučajno kada je Richey ispao iz igre, a ovaj put im je to namestio Steve Albini, producent ovog albuma.
Šta nisam vam to do sada spomenuo?!! Albini, Albini, ali $teve.
selektah: ****
No comments:
Post a Comment