Premijere: VOLIM TE, ČOVEČE

I ja tebe!





Volim te, čoveče/ I Love You, Man

r. John Hamburg

selektah: 9 / 10




Najlepša stvar je kada pustite film i ne znate kako će se završiti. Sve do samog kraja. Još je lepše kada je u pitanju tzv. „žanrovski“ film. Ali, definitivno je najlepše, a za njegove autore najteže, kada je u pitanju komedija. Komedije su hebeno zahebane. To će vam i samima biti jasno ako uspete da se prisetite koliko ste ih stvarno dobrih gledali u poslednje vreme (Superbad...mmmm... Forgetting Sarah Marshall....ffffff... Baby Mama?!).

Zašto je Volim te, čoveče super? Zato što je iako znate kako će se završiti, iako vam se čini da tačno znate kako će izgledati poslednja scena, uspeo da vas do poslednjeg trenutka drži u neizvesnosti da li će baš tako biti i na kraju je uspeo da pronađe nepokriveno parčence u, inače, veoma uskom dramskom prostoru. Naravno, nije sva poenta u neizvesnosti i kraju, ali sve (prema) tome vodi, zar ne?

I sada imam problem odakle da počnem da hvalim ovaj film, a da se nigde previše ne zadržim i da vam pri tome otkrijem što manje...


Jon Favreau, u epizodici muža prijateljice glavne junakinje, je apsolutno genijalan! Stoka seljačka, ali genijalan! Scenario (sam Hamburg i povratnik Larry Dr Doolitle Levin) parodira sve „ženske“ klišee romantičnih komedija praveći originalan materijal kojim Judd Appatow konačno dobija konkurenciju. Ako ste gledali prethodne Hamburgove rediteljsko/scenarističke radove poput Meet The Parents, Along Came Polly i neprehebivi Zoolander onda znate koja vas vrsta humora čeka. On je ovde dodatno dorađen nečim što „in“ komičari (u jednom od prošlogodišnjih specijala Rolling Stone-a) objašnjavaju komičarskim „zeitgeistom“- a to je izbegavanje „punch-line“-a na račun kreiranja pauze tokom koje se zapravo akumulira neprijatnost i nastaje komična situacija. Ako mene pitate tu stvar je Ricky Gervais usavršio do neprehebivosti u britanskom Office-u i serijalu Extras. Dodajte tome, Appatowe ispisnike, Paula Rudda i Jasona Segela, i biće vam jasno kako izgleda film u kome kum zdravicom poruči mladoj da bi trebalo da svom izabraniku češće pruža oralni seks. Ili kako je moguće da vam Rush tokom par minuta izgledaju sasvim kul.

A priča? Kao što rekoh- izvrnuti chick-flick. Peter (Rudd) treba da se oženi sa Zooey (najslabija, Rashida Jones) kada se kao „problem“ ispostavlja to što Peter nema ni jednog muškog prijatelja, koji bi mu, eventualno, bio kum. Zbog toga, on se upušta u potragu za svojim novim najboljim prijateljem... Sve koordinate žanra su štiklirane, ali ne baš kako ste očekivali.



Ono za čim se u ovom filmu zapravo traga jeste nova verzija „klasičnog muškog prijateljstva“, kojom se u poslednje vreme, fakat, najviše bavio „stoner“ film (kome i ILYM duguje). Ta vrsta bratsko-bračnog odnosa je ovde ozbiljno čačnuta nuđenjem opcije u kojoj dva muškarca u isto vreme mogu da budu iskreni jedan prema drugom, da se super zabavljaju, da budu kul, ali da to ne izgleda ni malo gej, već „tipično muški“. I Peter i Sydney su zaista neodoljivi u količini ispoljenog uzajamnog razumevanja i taj, gotovo bračni, sklad podseća me na dva veterana u jednom drugom filmu- Tonyja Curtisa i Jacka Lemmona u Some Like It Hot.