Gledan „samo kao film“ Conspiracy je odličan primer kako se sa malo može uraditi mnogo. Snimljen praktično u jednoj prostoriji, za jednim stolom, za kojim petnaestoro ljudi traži način da se složi oko rešenja „jevrejskog pitanja“ ovaj film pokazuje koliko svi sporedni elementi (dolazak i odlazak gostiju, spremanje i raspremanje prostora, odlazak u vece...) mogu biti pre svega dramski funkcionalani za likove, a potom i za orkestriranje dinamike samog filma. Tim karakternih glumaca predvođen Kennethom Branaghom (gen. Heydrich) efektnom upotrebom glumačkih sredstava (promena tona, način na koji se puši cigareta, razmena pogleda, tikovi, gestikulacija) uspeo je da nam dočara svu ležernost koju je grupa visokih nemačkih oficira, činovnika i industrijalaca demonstrirala tokom organizovanja jednog od najvećih zločina moderne istorije. Ali to je HBO!
S druge strane, zadatak nije bio ni malo lak. Izabrani sastanak u Vansiju, o kome govori samo jedan preživeli, redigovani stenogram bavi se pitanjem o kome ne možete imati mnogo različitih mišljenja, a sasvim sigurno na njega ne smete davati odgovor koji moderna civilizacija nije već usvojila kao „finalni“. Međutim, ruke su vam samo prividno vezane u pokušaju da izbegnete predvidljivu sterilnost u tretmanu teme. I tu je televizijski reditelj, ali i talentovani scenarista (Cool Hand Luke, Dog Day Afternoon), Frank Pierson napravio pravu stvar maksimalno zanemarujući istorijske reperkusije holokausta i sav patos koji on danas izaziva, baveći se „problemom“ baš kao i njegovi protogonisti- kao nečim što mora biti urađeno na najekonomičniji način za Nemačku.
Nama koji slabo poznajemo istoriju, naročito njene škakljive detalje, biće zanimljivo da upoznamo svu kompleksnost rešavanja „jevrejskog pitanja“, od toga koliko je bilo teško utvrditi ko je Jevrej (da l' po babi il po stričevima...), šta uraditi sa mešovitim brakovima i kako se kasnije baviti nasilno sprovedenim brakorazvodnim parnicama u kojima je jedan od supružnika zapravo... mrtav. Kako razgovor teče u par navrata učiniće vam se da su oni koji nude kompletnu sterilizaciju Jevreja zapravo humani, kada budete čuli šta im drugi spremaju... Ali prava jeza stiže kada se Heydrich i ekipa upuste u diskusiju o tome koji je najbrži način rešavanja ovog pitanja, kada cifre i ekonomija izbrišu svaki trag humanosti i kada skoro groteskno deluje nezadovoljstvo poljskog SS-ovca što će morati da čeka da Nemačka prvo počisti svoje dvorište pre nego što tehnologija dođe u njegovo.
A čemu nas istorija uči? Sem tome da je najlogičnije odbijati mogućnost da ovako nešto može da se ponovi.
Bez želje da povlačim paralele, jer bi sve bile neukusne, ali svedoci smo ovih dana da čak i Saint Obama ima problem da zatvori Guantanamo. Šri-Lanka, Sudan, Sijera Leone odavno funkcionišu kao privatne klanice. Svinjski grip više nije vest.
Ne, nije mi teško da poverujem da za nekim stolom baš sada sede neki ljudi, mažu kavjar na tost, i frljaju se ciframa o rashodima i prihodima svega toga.
Verujem u zavere i nerado ih se sećam.
NB Fala Milovanovićima&Babićima na tipu za ovaj film.
No comments:
Post a Comment