Reditelj Godfrey Cheshire je njujorški filmski kritičar sa vrlo zanimljivim porodičnim stablom. Te dve stvari spojene su u ovom filmu.
Poreklom iz Južne Karoline, Godfrey tokom jedne posete svojim rođacima otkriva da je staru, stopedesetgodišnju porodičnu kuću (omanju repliku “prave južnjačke”) opkolio moderni svet sa svojim autoputevima, molovima i benzinskim pumpama. Kuća i okoliš koji su jedared bili raj za generacije dece koji su u njoj odrasli sada je pakao za život onima koji su u njoj ostali. Sva sreća, pa njegov brat Charlie dolazi na genijalnu ideju da kuću… preseli! Tako nešto je u Americi bez problema moguće. Kako- gledajte film.
I taman kad vi pomislite da je Moving Midway produžena epizoda nekog serijala sa kanala Discovery, priča počinje da se bavi ljudima koji su u kući živeli, ali i onima koji su je izgradili. Spominju se duhovi, a stižemo i do robova… (I sad sam u dilemi da li da vam spojlerišem ili ne)… Ubrzo jedan portret i jedna fotografija otkrivaju da je beli pradeda opleo crnu kuvaricu i da Godfrey i čitava njegova familija ima tovar crne rodbine za koju nije ni znala…
Tu se sad otvara jako puno prostora da se preseljenje imanja (čiji je naziv) “Midway” simbolično tumači i kao ostavljanje jedne prilično neprijatne prošlosti tamo gde joj je mesto i započinjanje jednog novog života na drugom mestu, koje je, opet simbolično, otvoreno za život kroz "reunion" proslavu crnih i belih. Naročito je dirljiv susret prvih izdanaka “nove” generacije, gde beli deo (Godfreyjeva mama) i dalje tvrdi da je u Građanskom ratu oslobađanje robova samo bilo izgovor, a gde je crni brat u osamdesetinekoj i dalje neviđeno horny. Demontiranje istorije jedne bele porodice progovara tako o porodičnom stablu cele Amerike, a bizarnost upletenih sudbina o često grotesknim mogućnostima ove ogromne zemlje itd itd blablabla…
Godfrey vrlo često pribegava onome što najbolje zna, pa su reference i adhok analize i trivije o velikim delima Holivuda (Gone With a Wind i Birth Of A Nation) ovde bile neizbežne, ali i efektne reference za razdvajanje mita od istorije. Ja, recimo, nisam znao da Selznik nigde nije mogao da nađe “odgovarajuće” veliku Taru za Prohujalo sa vihorom, pa su morali da je izgrade u Holivudu. A ista je postala prototip sanjarenja o “starom Jugu”!
Međutim, ono čime sam stvarno bio fasciniran bila je činjenica da je u Americi moguće pozvati neku firmu da ti prenesne kuću! I to stopedesetgodina-staru-ogromnu kuću!!! Koju ti potom preparkiraju gde treba i tokom sumanuto komplikovanog transporta šef akcije je više nego raspoložen da “diskaverovski” pojasni šta se dešava. Ta mogućnost prepakivanja i transporta tradicije otkriva jednu novu ekonomičnost života koju bi i mi, Srbići, mogli da prepakujemo i osmislimo za sopstvene potrebe.
Život ide dalje i sasvim će nam pobeći, naročito ako nam je jedna noga večito po nekim grobovima.
selektah: za film 6, za prikazano 10/ 10
No comments:
Post a Comment