Već danima planiram da se raspišem o verovatno najboljoj britanskoj seriji poslednjih godina u kojoj niko nije mlađi od dvadeset godina. Njeno ime je The Thick Of It i u tradicionalnom britanskom maniru stipsarski je emitovana u dve stipsarske sezone od po tri epizode uz dva božićna filmska čašćavanja od po sat vremena. A sada je stigao i film.
Ako volite Gervaisov Office, kameru iz ruke, politiku i psovke (isto prvo slovo), onda je The Thick Of It šou za vas. Tokom regularnih sezona pratimo rad ministra za socijalna pitanja (ako se ta pozicija u teoriji kod njih i nas razlikuje, u praksi je isto) i njegova dva savetnika. Njih trojica imaju tri zadatka: 1) da pokušaju da se bave svojim poslom, 2) da ne urade ništa što bi ih medijski kompromitovalo i 3) da se ne zamere Malcolmu Tuckeru, premijerovom čoveku za medije. Stvari obično krenu sa kecom, a završe sa trojkom. Što se to pre desi, to je uzbudljivije.
The Thick Of It je u tradicionalnom britanskom maniru okrutna satira, koja nema milosti, a ni miljenika u državnom aparatu. Što je priličnoj meri opravdano time što i ove apsolutno zabole za građane Britanije. Pored nebrige za stanovništvom, vladini službenici demonstriraju i fascinantnu nelojalnost, što je opet eufemizam za to da ih apsolutno nije briga ni za čije dupe sem za svoje, uključujući tu i ljude sa kojima neposredno i svakodnevno rade.
Armando Iannucci, koji je ko-autor, pisac i reditelj serije, a i filma, ne forsira previše svoj skroman rediteljski talenat, tako da dokumentaristička režija sem izazivanja morske bolesti uglavnom uspeva da zabeleži sve bitno nebitno bitne detalje apsojebenofantastične glume tima koji čini jezgro većine epizoda. Među njima se, naravno, zasluženo izdvaja pomenuti Malcolm, u eksplozivno-lukavoj interpretaciji Petera Capaldija. Malcolm jednostavno nema nikakvih obzira i nikakvog morala. I to vam pet njegovih uvodnih psovki prvo stavlja do znanja.
In The Loop (što je samo internacionalizovanija fraza za ono što znači The Thick Of It- fala, Dudo!) u odnosu na poslednji Thick film, koji se bavio i vlašću i opozicijom (mnogo ste isti), izmešta stvari i na američki kontinent. U igru mačke i miša, podvala, lažnih izveštaja, ambicija i političke smotanosti uvučeni su ljudi iz ministarstva za inostrane investicije/razvoj (UK) i američki Stejt dipartment. James „jel izgledam ko John Goodman?!“ Gandolfini igra generala kome se ne ide u rat.
U kontekstu svega odgledanog, In The Loop je „more of the same“ i s obzirom na tako krupan zalogaj (igrani film, s obe strane oceana!) predstavlja malo razočarenje, iako su svi elementi zbog kojih volite ili ne volite The Thick Of It tu i savršeno funkcionišu, a lakoća sa kojom se desi rat na planeti zasnovana je na delatnosti takvih levih smetala, kukavica i imbecila da se pitate čemu uopšte služe vladari poput Busha ili Blaira. Međutim, In The Loop ne donosi nikakva iznenađenja ni na stilskom ni na tematskom nivou i nekako pre deluje kao proizvod u kome su zgusnuti sve postojeći kreativni kvaliteti, a za potrebe ljudi koji nemaju mnogo pojma o njegovoj predistoriji.
selektah: 7minus / 10
Moram ovo da podelim sa nekim, a nema boljeg mesta za to od ovog popularnog bloga. Naime, nema serije koju sam mrzeo (I still do, actually) kao Office (bilo koji). Možda Sajnfeld.
ReplyDeletevau, moj blog je popularan!
ReplyDeleteNi ja ne volim Office i Sajnfelda, ali volim the thick of it i curb your enthusiasm. Ricky-ja jos ne volim od dana 11 o'clock show gde je zapoceo ( na "national TV") isti program gde je poceo sacha baron cohen.
ReplyDeletedunja