Postoji nekoliko načina na koji možete da gledate na ovaj film. Najoptimističniji je da ga shvatite kao metaforu za kemoterapiju ili koji god drugi oblik terapije neko izabere u borbi protiv raka. Kao i u našem, obolelom junaku Mattu („Hallmark momenat“ priče) i u kući koju njegova porodica rentira da bi on bio bliže bolnici postoji nešto zlo, što se neprekidno širi i preti da izazove smrt svojih ukućana. Lekovi odn. racionalni oblici součavanja sa tim zlom nemaju uspeha sve dok vera (preko isto tako obolelog sveštenika) ne nađe put da razgonetne tajnu kuće i pomogne odstranjivanju zla. Što se na kraju i desi. Dečak ozdravi, a kuća izgori. Dve stvari ovde bi trebalo da vas čine optimističnim (ako vam nije jasno), prva- da je neko pokušao da priči o duhovima da dublji smisao i druga- da sam vam upravo prepričao ceo film, zaključno sa krajem.
Drugi način gledanja na ovaj film može da porazi i one sa najjačom verom. Prema tvrdnji autora ovog filma, što je još imbecilno podcrtano kvazi-dokumentarnim početkom, dva momenta navodno su istinita u ovom filmu- da je kuća bila opsednuta i da je dečko oboleo od raka naprasno ozdravio kada su iz kuće isterani zli dusi. Da đavo ne sedi skrštenih ruku najbolje govori to što je neko došao na ideju da zaplaši Amere u isto vreme sa dve stvari od kojih oni ozbiljno strepe- da će se nešto desiti sa kućom i da će dobiti rak. Svirepa instrumentalizacija ovog drugog, „Hallmark momenta“, otvara ovaj film za gledanje i starijoj publici koja će možda žmuriti na strašne scene, ali će zato one u kojima se odigrava prava porodična tragedija gledati širom otvorenih suznih očiju. Sujeverniji među njima još će stvarno pomisliti da postoji neka veza između svih stvari i potražiće pomoć najbližeg medijuma zbog žiganja u krstima.
Treći način na koji možete da gledate ovaj film jeste da ga posmatrate kao pomodnu devijaciju na klasičan horor pod-žanr „uklete kuće“, pri čemu postoje jedna dobra i jedna loša stvar. Loša je da „Hallmark momenat“ potpuno kvari zabavu i čini ovaj film ozbiljnijim i depresivnijim nego što on jeste, jer drugi istiniti deo ove priče (onaj koji se tiče prethodnog vlasnika i njegove neobične navike da urezuje slova u leševe i seče im kapke) nema istu vrstu težine ili moći da nas uplaši. Uprkos seriji pali/gasi pojava duhova, štrec-scena i krvavoj slini koja izlazi iz usta. Dobra stvar je da je „Hallmark momenat“ od glavnog junaka napravio neku vrstu transmitera, koji zbog toga što je smrt već u njemu, ima opravdanje zašto vidi šta ima sa one strane. Naravno, kod reditelja kao što je debitant Peter Cornwell ta prilika za „kontaktom“ potrošena je na seriju repetativnih susretanja tokom kojih saspens lažno vodi ka tome da li će doći do nekrofilnog snošaja između dva dečaka... dobro, preterujem. Razvijanje nekakve meta-atmosfere unutar koje bi taj ciklični tok smrti bio temeljnije elaboriran ozbiljno ometa i to što Matt u interpretaciji Kylea (Veronica Mars, The Shield) Garnera, uprkos „Hallmark momentu“ ceo film izgleda kao da se upravo ukakio.
selektah: 3 / 10
bas me zanima da li ce da snime i hallmark pornjavu :)
ReplyDelete