Postoji samo jedan način da opravdate izgled/ strukturu/ ambicije ovog filma koji su napravila dva francuska imbecila (Guy Mark Hinant i Dominique Lohle). A to je da poverujete da iza njihove ekstremno nemušte improvizacije („ajd, da uključimo kameru, možda se nešto desi!...“) zapravo stoji pokušaj da se napravi film koji po svim parametrima dosledno i slepo ilustruje svoju temu. Tako nastaje film: koji neće zanimati mnoge, koji će delovati kao spontana improvizacija, koji će biti prilično dosadan, prilično negledljiv (a povremeno i neslušljiv) i čiji će početak, baš kao i kraj, a i sredina biti u „očima gledaoca“.
David Toop je, bez sumnje, vrlo zanimljiva osoba, čak i ako vam nikada ne bi palo na pamet da slušate ploču na kojoj je neko snimio žabe kako krekeću. Najpoznatiji kao pisac nekoliko „kultnih“ knjiga o muzici (Rap Attack, Ocean Of Sound), potom kao stalni saradnik magazina za „zvukove“ The Wire i konačno kao muzičar/improvizator/ eksperimentator (radio sa Max Eastleyem, Brianom Enom, Scannerom), David Toop zna o čemu priča i, što je još bitnije, zna šta sluša.
I Never Promised You A Rose Garden (naslov se referiše na „tradicionalne“ engleske vrtove u odnosu na „avangardnije“ japanske) prikazuje Davida u svojoj dnevnoj sobi, kako sedi u fotelji, pušta neke ploče (monasi, narodna koreanska, žabe, venecuelanska ptica Pato, Hasil Adkins, Pansonic, Bo Diddley) po sopstvenom nahođenju, a onda ih koristi kao povod za priču o „muzici koja se teže sluša“. Njegov storiteling nije samo suvoparno teoretisanje, već je ispunjeno brojnim anegdotama sa putovanja po Japanu i Venecueli i ne pretenduje da bude ništa više do nekakve fus note koja bi pratila određenu pesmu na kompilacijskom disku.
Ovi francuski imbecili svakako su mogli da naprave sto puta bolji film koji bi također pratio gore (samo)nametnute postulate. Ili (i) vi mislite da je kul ideja blenuti u crni ekran dok ide određena muzička tema. A možda je ovo trebalo da bude radio šou samo je neko pored mikrofona uključio i kameru. Kako god, mislim da Toop ne može biti ponosan na ovakvo viđenje sebe.
S druge strane, ja mogu da budem zadovoljan. Dobio sam ideju za pisanje jednog vrlo zanimljivog scenarija koji bi u idealnom slučaju mogao da režira Gondry ili Kaufman ili Spielberg, a prilično sam siguran i da će emisija Moć veštica od nove sezone izgledati drugačije. Fala, Dejvide!
selektah: imbecilni Francuzi: 1, David Toop: 10 / 10
No comments:
Post a Comment