Tri stranca režiraju svaki po jednu epizodu u omnibusu čija je radnja smeštena u japansku metropolu. Hvala bogu, Sofia Coppolla nije jedna od njih.
Prvi je Michael Gondry, čovek koji je od Bjork napravio ljudsko biće. Njegova epizoda, Interior Design, najmanje je ambiciozna od tri ponuđene, ima standardnu Gondryjevsku melodramatičnu/socijalnu osnovu iz koje se potom razvija sumanuta priča. Mladi par u potrazi za boljim životom dolazi u Tokijo i prve dane provodi u „kutiji šibica“ svoje prijateljice. Međutim, planovi za pronalaženje sopstvenog stana i novog posla uglavnom ne idu kako je planirano. Što se naročito odražava na „nju“. Gondry na početku svoje epizode, a potom i kroz filmski uradak „muškog člana“ metaforično dočarava Tokijo kao post-apokaliptično mesto koje ispod površine krije jedan bizarniji svet. Što se, na kraju, ispostavlja kao tačno. Da vam otkrijem više od ovoga ne bi bilo lepo od mene.
selektah: 6plus / 10
Drugu epizodu režirao je Leos Carax, omiljeni reditelj Maje Uzelac. Ali to nije razlog zašto mi je ova epizoda verovatno najbolja. Carax, ironišući svoje nadmeno poreklo pravi epizodu o sudaru dve podjednako samoljubive, nacionalističke sredine, fundamentalno nesposobne da komuniciraju jedna sa drugom. U surovo satiričnoj epizodi koja nosi naslov Merde (prema imenu glavnog junaka francuskog porekla) Carax kombinuje bizarnost i apsurdnost Kafke i Kaufmana (i Andy-ja i Charlie-ja) da nam dočara priču o beskućniku koji živi u tokijskoj kanalizaciji i povremeno izlazi na svetlo dana i teroriše građane Tokija. A ponekad baca i bombe na njih. Zato što „žive dugo i imaju oči u obliku ženskog polnog organa“. Najveći deo epizode zauzima „proces“ protiv njega i tu svaki gledalac može da se lepo upozna sa tim šta znači biti „izgubljen u prevodu“... Zauvek.
selektah: 8 plus /10
Treću epizodu režira Južnokorejanac Joon-ho Bong, autor (već) dva masterpisa (Memories Of Murder i The Host). Njegova epizoda poigrava se, tačnije izvrće, jedan socijalni poremećaj, „hikikomorai“, karakterističan za Japan, kada mladi ljudi odbijaju da odrastu, uklope se u društvo ili, čak, da izađu iz kuće. Naš junak je u samoizolaciji već 11 godina. Međutim, jednog dana, tokom (nečega što nama izgleda kao) zemljotres pažnju mu privlači devojka koja mu donosi picu. Upravo zbog nje, on će par dana kasnije biti prinuđen da izađe iz kuće, kojom prilikom će shvatiti poražavajuću istinu... Da vam kažem?!... Bong, na kraju, svoju anhepiendičnu ljubavnu priču završava apokaliptičnom elipsom, nakon koje zaista počinjete da se pitate- šta li su mislili darodavci jena za ovaj projekat (ako su darodavci Tokijci) da će njihov grad dobiti ovim filmom, jer ni Bong, a ni druga dvojica, ne puštaju baš previše sunca u njega.
A možda se baš iz tog mraka diže onaj najjači zrak.
selektah: 7 plus / 10
zbirnaselektah: 7 plusplusplus / 10
No comments:
Post a Comment