MADONNA U BEOGRADU

Srbija nije ostala bez reči, jer ih ni ne zna



Nemam nameru da pišem recenziju sinoćnjeg koncerta. Ko sinoć nije bio toga ni ne zanima kako je bilo, ko je bio, taj ima svoje mišljenje i držaće ga se kao plota više nego inače.

Pošto sam imao tu neviđenu sreću da gledam i crnogorski koncert uočio sam nekoliko razlika: umesto gitarske Borderline izvedena je sekspistols verzija Dress You Up. Ako je pank bio muzika ljudi koji ne umeju da sviraju, ali imaju stav, ne znam zašto bi se iko bunio što je Madonna sinoć bila i pankerka. Nije bilo Hung Up, i ako mene pitate- ne izvesti svoj najveći hit pred 40 000 napaćenih Srba, od kojih je većina svoj teško zarađeni dinar odvojila od Beerfesta za Madonnu- je verovatno najbolji momenat večeri. Nažalost, nesrećna ciganijada i izuzetno bolno izvođenje numere (naročito za publiku) You Must Love Me nije izostalo. Ali, nisam imao utisak da je nešto više zaigralo srce srpskih junaka i junakinja na prvi pomol našoj grudi bliskih nota. Istina je da je neki debil koji je iza mene i Maše nonfakinstop urlao “Ua!” napravio pauzu tokom ovog dela. Verovatno je mislio da je pravo iz Kroacije stigla Severina.

Nemojte da me shvatite pogrešno- ja baš ne bih Madonni dao bubreg, iako bi mi nešto tako plemenito sigurno prošlo kroz glavu- ali Madonna zaista izgleda kao izakana češka kurva. Ovaj put mi pažnju nisu privlačile mišice koje izgledaju kao u Jeremy Ironsa u filmu Die Hard 3, već njeno veselo, naborano lice i naročito frizura izgubljena u par izanđalo plavonarandžastih raspadnutih pletenica. (Esam dočaro?!) Ružnija je nego ikada. Ali, đuska, trčka, valja se i preskače konopac bolje i življe nego većina naših sugrađanki, kojima je inače, znajući koliko vole Cecu, posvetila pesmu She’s Not Me (a koju bi drugu?)

Nisam bio na Stonesima pa, siroma’, ne znam šta je to spektakl, ali ako volite pesmu i igru (a ima i kolo!) čini mi se da Madonna nudi dosta dobar (dvosatni! (ko broji svaki minut…)) provod za sve pare. Animacije između pesama, tokom kojih se Donna presvlači, a scenografija doteruje (bukvalno i figurativno) ispunjenje su mešapovima Madonninih pesama sa specijalno izrađenim spotovima. Kada konceptualno uključuju Britney meni su super, kada deluju kao apstraktne animacije sa Pinka- ne baš toliko.

Moja draga prijateljica Zw (valjda mi neće zameriti ovo poluanonimno citiranje) mi je nakon koncerta odesemesovala da sve izgleda “kao da je Leni Rifenstal režirala događaj, a da je DJ Bobo miksovao”. Ovo prvo baš i nije opravdano poređenje. Madonna je oduvek imala površan odnos prema politici i to što se pred našim očima ređaju sve svetske bestragije (tokom Miles Away) ili zlotvori (u “srpskoj” verziji nije bilo Slobe!) i spasioci (oBarač Obama), u 4Minutes (koja je neka vrsta lajtmotiva celog šoua), verovatno bi trebalo da bude onaj “sticky” deo turneje. Ako je Zw, pak mislila na to da igra i šala podsećaju na fascinantno orkestrirana zategnuta tela mladih nacoša, ne vidim paralelu- kod Madonne su svi visoki kao ona.

Što se DJ Bobo-a tiče (znate ko je to), primedba stoji. Ali, o!, kako lepo stoji! Like A Prayer sa semplovanim Felixom, razvaljene Music i Frozen i tehnofilna Give it 2 Me… Jasno je kao noć nad Beogradom da se Donna loži na najjeftinije hitove post-esid haus ere i da obožava kad se neko (kao Faithless) nasloni na dve note na sinisajzeru i vozi ih pola sata. Jer da nije tako ne bi čuli Calvin Harrisovu I’m Not Alone u Frozen. Joj, kak’ je to prijalo! Možda jeste “čiip” namesto “svit”, ali koga briga- it’s Madonna, bitch!

Ipak, stikikest end svitest momenat večeri ostaje osvrt na publiku, naročito onu u prvim redovima, i to naročito na one egzitaše i gučane koji su imali priliku da im se lik i delo ukaže pred nama na monitorima kojojm prilikom je bilo jasno da svaki deveti zna reči pesama, pa čak i kad su u pitanju najveći hitovi poput Into The Groove i Holiday, pa čak i kad im fakin Madonna gura mikrofon pod nos. Srbi beže od kamere i kad ih anketiraju kamere Studija B, a nekmoli Madonna. Barem će imati po čemu da nas pamti (ua, Bugari, ua, Rumuni, ua, BELGIJA!!!)

Ne kajem se što sam bio. I opet bih otišao.