Premijere: MEĐUNARODNA ZAVERA

Još jedan neuspeo pokušaj vraćanja špijunskog filma na evropski teren










MEĐUNARODNA ZAVERA/ The International

r. Tom Tykwer

selektah: 2 / 10


Sa izuzetkom svog probojnog filma, Run Lola Run, Tom Tykwer nikako, imam utisak, nije uspevao da pronađe meso u materijalima koji su mu potom nuđeni, ali se silno trudio da od njih napravi „veliki film“. Veliki novi staroholivudski film. Heaven je magično dočarao pejzaže ruralne Italije, ali je propustio da od Cate Blanchet napravi heroinu koju ćemo želeti da spasemo. Perfume: The Story of Murderer nije uspeo da na film iznese osnovni motiv svog bestselernog predloška (miris), ali je imao jednu od najuzbudljivijih masovki u poslednjih deceniju dve. Filma Die Krieger und Der Kaiserin se ne sećam, čak ni da li sam ga gledao... dešava se. Kako god, The International slično ovima koje sam gledao pokušava da raskošnom šetnjom kroz nekoliko svetskih gradova (Istanbul, Milano, Njujork...) stvori utisak da gledamo demontiranje jedne vrlo ozbiljne svetske zavere, koja se, kako nam epilog predviđa, sasvim sigurno odvija i dok ja ovo pišem, a vi ovo čitate.



Clive Owen, koji otkako je Cuaron od njega napravio čoveka pa više pred kamerom ne izgleda kao zbunjeni majmun, igra bivšeg agenta Scotland Yarda, Louisa Salingera koji pokušava da dokaže da internacionalna banka IBBC zločinačkim aktivnostima pokušava da prikrije svoje zakulisane biznise koji se tiču prodaje Kinezima nekakvog "sistema za nešto" koji je zapravo ulazna karta na kinesko tržište i okupaciju tržišta ručnog naoružanja kojim se uglavnom vode ratovi, nakon kojih ova banka spremno pruža kreditnu ruku razrušenim zemljama. Ako ništa niste razumeli, nisam ni ja, a nije ni bitno. Jer ako je poenta bila da razumemo ovaj poslovno-kriminalni aranžman prepravite onu mršavu dvojčicu u debelog keca.

U skladu sa žanrom, oni koji znaju ono što ne treba ginu od ruke onih koji bi da se to ne zna. Louis i pomoćnica mu, Eleanor (gdesamštasam Naomi Watts) jurcaju naokolo kao muve za... Sve što (ne) treba da se zna, sazna se odmah na početku tako da nema nikakvih eye-popping otkrića na kraju. Ima preduga pucačina u Gugenhajmovom muzeju čijem trajanju se ne razbira poenta. Louis skoro ceo film nosi isti mantil. Odnosi među likovima se ne razvijaju, ali neočekivano od neprijateljskih postaju prijateljski (Louis- čičica Wilhelm). Izvinite što samo nabrajam, ali tako mi je najlakše.

Na kraju dođe tip i mafijaški overi „glavnog krivca“. Što i ne bi bilo toliko značajno da tip nije Italijan i da ne sveti Italijana. Šta nam Tykwer time poručuje- dok policajci zakonito i nezakonito pokušavaju da se dočepaju parčeta pravde u Novom svetu, stara dobra mafija i dalje radi posao kako treba? Ako je tako, onda je to skroz kul, što se mene tiče. Ali ako je tako, onda to ama baš nikakve veze nema sa ostatkom filma.

Tykwera valja pohvaliti za odabir lokacija, kao i za umešnost da scenografija zaigra kao drugi glavni glumac u filmu. Nešto je, ipak, moralo da drži prazninu.