WEEDS (PETA SEZONA)

Koliko je (ne)verovatnost događaja pokvarila uživanje u ovoj seriji








Pošto mi je ovo vrlo draga serija upozoriću sve vas koji takođe volite da uživate u terminally hormonally avanturama Nancy Botwin da će u ovom tekstu biti ozbiljnih spojlera. A možda i neće. Ali bolje da ne rizikujete.

Da rezimiramo. Weeds je počeo kao satira na white power suburbiju u kojoj mlada udovica, što priterana okolnostima, što poterana novootkrivenom slobodom duše & tela, počinje da diluje vutru. Pet sezona kasnije ona je udata za meksičkog drug & sex trafficking- lorda koji ima ozbiljne političke ambicije, a njen sin je upravo mlatnuo njegovu mentorku, sa ogromnim izgledima da se ona neće dići iz bazena u koji je pala. Priznaćete da je to ozbiljan razvojni put.

Uslovno rečeno, peta sezona je sezona o porodici. Nancy ponovo postaje supruga i majka (a da ne spominjem i kemijo njene sestre), njen dever Andy nalazi stalnu vezu, nakon što mu je postalo jasno da kod Nancy još dugo neće imati šanse, a Celia prikuplja delove svoje rasute porodice uglavnom da bi potom sve učinila da ih ponovo izgubi.



Moralne vrline nikada nisu bile jača strana niti jednog od likova u seriji, ali čini mi se da je autorka Jenji Kohan u petoj sezoni doterala većinu njih (sem Silasa i Shane, oni su, ipak, deca) na granicu dopadljivosti. Iako je ljubav slepa, a pisci Weeds su sve učinili da Estebanov politički angažman potisne u našem sećanju da je on, ipak, običan do-lakata-krvavi mafijaš, Nancy skoro da više uopšte nije simpatična zbog toga što nastavlja vezu (brak, hebote!) sa njim. Što bi se reklo, poslednji ekser je zakucan u kovčeg kada je Sean ranjen u jednoj anti-Nancy akciji, a ona sama je ostala prilično nemoćna i naivna u vezi sa tim. Njeni povremeni nervni slomići slaba su uteha za to da slobodoumna, blesava Nancy lagano postoje jedna samoživa i nesposobna zavisnica od muškaraca.

Stvari ne stoje baš najbolje ni sa njenim enturažom. Pre svega, bolno je neverovatno da svi oni (Celia, Doug, Andy, Isabelle, pa čak i fakin Sanjay!) nikako ne mogu sebi da pronađu durugo mesto za druga posla, nego nekako stalno zuje oko Nancy. Ta neprirodna potreba da se bavimo njima dovela je i do nasilnih i neuverljivih dramaturških konstrukcija, pa tako Celia biva kidnapovana od strane svoje starije ćerke (superslatke i superzaboravljene Quinn), muva se sa nekim lokalnim revolucionarom, a na kraju završava sa fiks-idejom da bude „nova (dilerka) Nancy“. Doug i Celijin muž Dean su upleteniji u još sumanutije i prilično repetativne akcije.

Zahuktala osećanja između Nancy i Andy-ja prebrzo idu gore-dole, sa nekakvim isprovociranim žrtvovanjcima s obe strane i neočekivano se završavaju time da Andy želi da ženi svoju novu ribu- doktorku koju igra Alanis fakin Morrissette!

Čini mi se da je prvobitna ideja Weeds najbolje prelomljena preko Shaneovog lika. Njega sve u šest puca pubertet, a nalazi se u okruženju u kome nije lako pronaći uzore. Shane je mini-Nancy. Njegova fascinacija novim okolnostima i slobodom koju ona pruža vrlo brzo se pretvara u osećaj izgubljenosti i promašenosti, što je komično dočarano Shaneovim sve većim odavanjem alkoholu. Na kraju, on je taj koji će odlučiti da polomi rešetke kaveza u kome su se našli. On je mamin sin. On je novo srce Weeds.

Za sada, peta sezona pre deluje kao nekakva specijalna, produuužena epizoda u okviru samog serijala nakon koje će se likovi vratiti svojim manje neverovatnim zadacima. U suprotnom izgubićemo svaku vezu sa njima.