VEČERAS!

Eileen Rose & The Holy Wreck

Living room SKC-a, od 22h

Večeras počinje jesenja sezona koncerata Pop Depresije. Ja, kao i još nekoliko desetina sledbenika ovog kulta, uvek oduševljeno delim Inkalov entuzijazam prema ovoj filantropskoj vrsti kocke koja ga drži na stalnoj ivici finansijskog kraha. Ovo napomnjem jer sam prema tim dešavanjima vrlo pristrasna i navijački nastrojena i uvek me iznova iznenadi kako to uvek budu doživljaji za pamćenje (nekada po količini stresa i neizvesnosti, ali mnogo češće po intenzitetu emocija koje dođu sa bine).

Na iskustvu nekih ranijih PD koncerta, konkretno Marah (omiljeni bend Nika Hornbija), shvatila sam da ukoliko želite da privučete širu publiku (u značenju do 500 ljudi!) za ovde manje-više nepoznate muzičare uopšte ne postoji selling point – koje god ime, epohu, film, seriju, stavite kao mamac, teško pali ako nemaju bar jedan radio/MTV hit u poslednjih 30 godina, ili nisu omiljeni bend Vlade Džeta.

Kako onda ako niste sledbenik nekog od srodnih PD kultova (Tajanstveni voz, Moć veštica, Off, BMFBP, Gistro FM...) rešite da dođete na jedan ovakav koncert? Čuli ste reklamu na radiju i odlučili se za malo avanturizma u petak uveče? Pozdavljam, pivo će biti hladno, okolina će biti dobroćudna, a ni muzika neće biti gadna, doduše malo glasnija ako dolazite da se ispričate sa društvom. Čuli ste možda neku njenu pesmu na radiju? Teško, ali ako jeste – svaka čast, vi ste zaista pažljiv slušalac (znam upravo jednu takvu, koja ja slušala radio u kolima dok se vraćala sa joge, a tad je baš išla ‘Third Time’s a Charm’, jedna od super pesama sa novog albuma). Sami ste istraživali? Preslušavali albume, gledali jutjub snimke, birali omiljene pesme? Neki su možda i mastrubirali na njenu tetovažu na levom ramenu, gola kolena i čizme sa visokim potpeticama, na raščupanu crnu kosu i tajni privezak oko vrata...Svi ti istraživački napori i znatiželja biće zadovoljeni večeras.

Eileen Rose ima drskost i taj neukrotivi rokerski nerv jedne Chrissie Hynde, čak me i pomalo podseća na nju. Maria McKee i Lucinda Williams su logična polazišta u okvirima kantri rok žanra, kojem Eileen dodaje pop elemente prijemčivim melodijama i razigranim aranžmanima. Eileen promišlja o ozbiljnim stvarima koje troše, lome, kidaju, poražavaju, ali nikad u njenom glasu nisam čula rezignaciju, beznađe ili odustajanje. Neka starinska skoro zaboravljena ženstvenost, koja nema trunke kilavosti i prenemaganja. Ali ni autodestruktivne strasti koja ruši sve pred sobom. Zrelost i iskustvo njenih 45 godina drže pod kontrolom sve slabosti. Žilava koka je ona. Što bi Jack Donaghy rekao Liz Lemon u 30 Rock: ‘I like you, you have a boldness of a much younger woman!’

Novi album Luna Turista je značajniji zaokret ka kantriju, što mene naročito raduje, jer tek to skoro nikad nemamo priliku da vidimo ovde, naročito u ženskoj verziji. Bend je prekaljen i mnogo više od puke pratnje. Biće tu dueta, solaža, violina, klavijatura i puno zdrave buke.

Pišući ovo, shvatam da ja definitivno ne umem da nagovaram ljude da dođu na koncert, ovde je ipak sve samo stvar verovanja. Ne meni, nego osećanju da nešto uzbudljivo može da vam se desi. Ovakve prilike su suviše retke. Nemojte da vas mrzi.

piše: Zw

MMG molba: Ukoliko imate blog, twitter, facebook page, forum, email, telefon, kompjuter ili struje prenesite ovaj tekst svima kojima možete/ hoćete. Uradite to zbog naše dece, forfuckssake!