RACHEL GETTING MARRIED

Dočarati „običan“ život na filmu deluje kao lak zadatak. Ali imajući u vidu onu Hitchcockovu o filmu kao životu lišenom dosadnih momenata, meni je uvek fascinatno da vidim koje su sve stvari reditelji u stanju da „ostave“ u filmu. I naprave remek-delo

Rachel Getting Married gledao sam prvi put (izgleda) u kriznom periodu svog života. Ne, nisam tek bio izašao iz riheba, ne- nisam nehotično upokojio nekog od članova svoje porodice, ne- roditelji mi nisu razvedeni... Mislim da sam samo iz jednog životnog doba prešao u drugo. Iz faze većeg opiranja činjenici da život što si stariji sve manje mari za pravdu, lepotu i istinu prešao sam u fazu većeg pristajanja na to da je sve tako. Gledajući ovaj film shvatio sam da je u životu veća verovatnoća da ćete neke izgužvane stvari lepše i uspešnije poravnati rukom, nego peglom. A možda me je najviše od svega dirnula/ žacnula spoznaja da (možda) nikada neće biti prave prilike da se neke stvari razreše, pomire, isprave... Rachel Getting Married je film o trenutku u sadašnjosti (svadba starije sestre Rachel) koji se uvija do nivoa pucanja pod teretom tragičnih ili propuštenih prilika.

Rachel Getting Married je tipski (pre nego tipičan) „američki nezavisni film sa holivudskom zvezdom“, s tim što je ovde zvezda (fenomenalna Anne Hathaway) smanjila doživljaj i dobila dovoljno prostora da proširi svoj talenat, a pri tome je napravljen odličan balans između pažnje koju njena pojava treba da privlači i pažnje koju njen lik treba da dobije. Pri tome, Jonathan Demme, ako se ne varam po prvi put ozbiljnije izlazi iz comfort zone-a žanrovskih ostvarenja kojima se uglavnom bavio u svojoj (nisamim’opojma!) preko trideset godina dugoj karijeri. Kao i svi „izletnici“ i on je oduševljen činjenicom da kamera ne mora da stoji na postolju, ali u ovom slučaju reportažni pristup dodatno pojačava bliskost sa Rachelinom svadbom odn. verovatnost i samim tim neprijatnost samog događaja.

Anne Hathaway igra Kym, mlađu sestru koja na svadbu dolazi pravo iz klinike za odvikavanje od zavisnosti od narkotika. Iako je već šest meseci čista, Kym za sobom ima seriju sranja koje je napravila od kojih je svakako najveće automobilska nesreća u kojoj je poginuo njen mlađi brat. Njena starija sestra, Rachel, čije venčanje izgleda kao (nenamerno?) sprdanje sa new age-om, pokušava da tu jednu jedinu priliku iskoristi da ona bude u centru pažnje, pre svega svojih roditelja. Nezainteresovane i ’ladne majke, koju je besprekorno odigrala Debra Winger i oca koji se samo pravi da nije potpuno udavljen tugom za nastradalim sinom. Tenzija između dve sestre, bazirana na sasvim ljudskoj sebičnosti i potrebi za tuđom ljubavlju osnovna je klackalica svih dramskih aktivnosti u filmu.

Demme iz mora naizgled nebitnih dešavanja i još nebitnijih likova Altmanovski izvlači u prvi plan detalje bitne za razumevanje priče i emocionalnih stanja svojih junaka, ali, za razliku od njega, nikada ne gubi svoje junakinje iz vida. Od Altmana je pokupljena i dobronamerna satira, s tim što su kod Demmeja, naspram disfunkcionalne Racheline porodice, predmet podsmeha divni, topli i domoljubivi rođaci i prijatelji njenog muža, čija virtuozna humanost više iritira nego što prija. A moguće je da je Demme njih stavio kao primer kako stvari mogu biti bolje, jedino što ja to tako nikada neću razumeti.

Atmosfera je od samog početka zakuvana i samo uslovno pravi „build-up“ razvoj kakav očekujemo u ovom tipu drame. Meni pre izgleda da je čitav ovaj film samo anti-klimaks jednog događaja iz prošlosti. Što, da se vratim na početak priče, i naš, i vaš, i moj život počinje da biva u nekom trenutku. Kolikog god bili (ne)voljni da to prihvatimo.

selektah: 10 /10