VEČERAS! (SVE ŠTO BI SVAKAKO TREBALO DA...)

Poređao sam vam sve hronološki znajući koliko brzopleto mislite srcem.

Prvo bi trebalo, dakle da svratite u Žicu. Ne, Karneval/karneval nije više utorkom (a kad je bio?). Emocije su opet za dobrobit radnog čovečanstva i mogu da vam posluže kao intro u veče koje sledi. Veče?! NOĆ! MOĆ!!!

WOVEN HAND, 25.11. 2009., Dom Omladine od 21h (neče kasniti, tako mi je rečeno)

Woven Hand sam gledao samo jednom. Na Szigetu pre par godina. I to na World Music stejdžu. S druge strane slušao sam sve njihove albume. I možda, za razliku od vas, cenim da su WH veći domet njihovog frontmena Davida Eugena Edwardsa nego 16 Horsepower, koje je prethodno predvodio.

Na albumu Blush Music ima nešto što bi se pre moglo nazvati interpretacijom nego obradom Bill Withersove Ain’t No Sunshine. Iako to nije njihova pesma možete da je potražite, preslušate i poverujete mi na reč da ona služi kao vrlo reprezentativna primer njihovog zvuka i estetike. Prvo, ne da nema sunca u njihovoj muzici, nego nema ni pomračenja sunca! Drugo, ova verzija traje 14 minuta. Oni to, dakle misle i ozbiljno i temeljno. Treće, pesak će vam ući u cipele i u nozdrve tokom slušanja. Woven Hands žive i rade u srcu pustinje. Na pomisao da bi bilo koja njihova stvar mogla da isprati bilo koju lažnu životnu opasnost Belle Twilight suze mi same kreću na oči. Pre ili posle toga dobiću i hard-on. Od posledica estetskog uzbuđenja...

Woven Hand su banda cigana-kauboja. Ako se sećate prerano ugašene HBO-ove serije Carnivale, onda znate i kom dobu oni pripadaju. Gavranovi su neizostavan dekor. Baš kao i crna magija ispred sisate proročice.

Woven Hand su strast za crnim. Poigravanje sa nadom, koja može, ali ne mora biti bitna. Woven Hand su crni machori.

Od ovog koncerta očekujem samo da ugase sva svetla.

Nakon koncerta pravo kući, svako na svoje radne zadatke. Večeras nastavljamo gde smo stali. Red jeze red mile.

Ne dozvolite da iko od vas traži nešto drugo! (NB Najavni art by wickEd girl. Falalutko!)