Italijanski pokušaj francuskog ljubavnog trilera sa španskim tvistom
Hm. Nije mi ostalo puno toga da dodam posle ispisivanja ovog podnaslova. La Doppia Ora je priča o momku i devojci, njihovoj ljubavi i njenom moralu (to je francuski deo priče) koja ima tvist (koji sam naslutio već na polovini filma) koji će neke od vas kao i mene svojom igrom sa realnošću podsetiti na Abre los ojos.
Pojam "la doppia ora" odnosi se na trenutak u danu kada ima isto sati koliko i minuta i iako aludira na "nešto sudbinsko", rekao bih da u filmu ima svega sem sudbine. Nevešt pokušaj da se jedna solidno realizovana, ali trivijalna prevara uzdigne u sferu mitskijeg zapleta nije baš pošla za rukom debitantu Giuseppeu Capotondiju i njegov film kuburi sa ritmom (prvih pola sata su nepodnošljivi u svakom pogledu), zatim logikom i viškom aktera (drugih pola sata), a potom i snagom koja je trebala da nas ubedi da smo upravo odgledali kraj jedne fatalne ljubavi (poslednjh pola sata).
Ipak, treba ceniti atak na žanr.
SELEKTAH: 4/ 10
No comments:
Post a Comment