PINA

Nije me muka, nego ljubav na ovo naterala

O Pini sam pre ovog filma znao samo da je bila "nekakva" plesačica sleš moderna balerina.

O Pini sam nakon ovog filma saznao da je volela da nosi spavaćice na sceni, da je uvek izgledala "večito staro", da je bila pokretač, da su je kolege volele i cenile, da je Janet Jackson, ipak, imala bolje koreografije, da ljudsko telo jeste violina koju ne treba da diraš, ako ne znaš da sviraš, kao i da su najzanimljiviji delovi njenih nastupa inspirisali Cirque Du Soleil.

Wenders je u pristupu temi (film za Pinu, a ne o Pini), zajedno sa njenim saradnicima, rekonstruisao njene najpoznatije postavke (pretpostavljam), a same igrače je predstavljao kroz "sirove susrete sa realnošću" (plesači su imali solo tačke u tramvajima, ispod nadvožnjaka, na ulici...). Tu i tamo provukla bi se neka arhivska snimka Pine koja igra ili objašnjava svoju igru. A šta sve čovek može da čuje od žene koja je od svojih igrača tražila da igraju "sjajni mesec"...

Nisam vam ja sagovornik za ovo. Evidentno.

(Možda mi je malo žao što nisam imao priliku da vidim 3D verziju ovog filma)

SELEKTAH: Sve za ljubav